U Crnoj Gori treba povećati stepen informisanosti građana o benefitima elektronskih usluga i intenzivirati rad na reformi javne uprave, kazala je direktorica Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM) Milena Bešić.
Ona je, na okruglom stolu “Učešće zainteresovane javnosti u procesima kreiranja javnih politika i usluga za građane i privredu”, rekla da je građanska participacija ključ za ostvarenje servisno orjentisane javne uprave.
Bešić je navela da je participativna demokratija jedan od ključnih faktora za demokratizaciju političkih procesa nakon tranzicijskog perioda, budući da omogućava trajno učešće građana u političkom procesu i doprinosi otvorenom i transparentnom radu izvršne i predstavničke vlasti.
„S druge strane, nedostatak znanja i informisanosti je veoma bitan faktor koji utiče na njenu primjenu. Nedostatak znanja o benefitima reforme javne uprave u cilju poboljšanja kvaliteta života građana i znanja o benefitima elektronskih usluga identifikuju se kao jedni od ključnih problema“, kazala je Bešić.
Ona je rekla da je, iz tog razloga, neophodno usmjeriti se na aktivnosti koje će povećati znanje i informisanost kod građana, kroz metode koje imaju najbolji doseg.
Državni sekretar u Ministarstvu javne uprave (MJU) Dragiša Janjušević kazao je da je MJU, od formiranja 43. Vlade, stavilo pred sebe dva velika zadatka – centralizaciju uprave, sa akcentom na lokalnoj samoupravi, i digitalnu transformaciju.
To bi, prema njegovim riječima, bila osnova za servisno orjentisanu upravu, koja je imperativ i izazov svakog savremeno orjentisanog društva.
Janjušević je rekao da su, kada je riječ o decentralizaciji, postavili dobre temelje za servisno orjentisanu upravu, ali i da su uspjeli da urade veliki dio posla u smislu stvaranja elektronskih servisa za građane.
“Bez obzira na to koja vlada će biti (formirana) u narednom periodu, mislim da će cijeniti značaj ovih temelja digitalne transformacije i decentralizacije lokalne samouprave koje smo postavili”, naveo je Janjušević.
On je rekao da se servisno orjentisana uprava može praviti samo kroz građansku inicijativu u kreiranju politika, kao i kroz inicijativu NVO sektora i privrednih subjekata.
“Bez te incijative i participativnosti u kreiranju javnih politika ne možemo imati kvalitetnu servisno orjentisanu javnu upravu, a ako nju nemamo ne možemo razvijati model depolitizacije i profesionalizacije uprave”, zaključio je Janjušević.
Ekspertkinja za reformu javne administracije Milica Milonjić je, predstavljajući analizu učešća zainteresovane javnosti u procesu kreiranja javnih politika, kazala da u praksi najčešće nedostaje uključivanje zainteresovanih strana u implementaciji javnih politika i njihovoj evaluaciji.
“Potrebno je pažljvije planiranje učešća javnosti u javnim politikama, a treba obezbijediti i razumno vrijeme za razmjenu informacija, kako bi se javnosti ostavilo dovoljno vremena da se pripreme kvalitetni predlozi”, navela je Milonjić.
Ona je rekla da je potreban ciljani pristup, odnosno da pristup za svaku javnu politiku treba da bude drugačiji, kao i da, u svim fazama kreiranja politike, sve relevantne informacije treba da budu distupne zaintersovanim stranama.
Milonjić je navela i da donosioci odluka moraju djelovati proaktivno, odnosno da, kada sprovode procese konsultacija, aktivno traže i pozivaju zainteresovane strane.
Prema njenim riječima, potrebno je smanjiti broj akata koji se donose bez sprovedene javne rasprave, ali i osigurati da organi državne uprave organizuju konsultacije što ranije u procesu izrade dokumenta.
Kako je Milonjić navela, MJU treba da obezbijedi dostupnost svih javnih poziva za uključivanje javnosti na portal e uprave, kao i da omogući elektronsko prijavljivanje NVO za učešće u radnim grupama.
“Potrebno je osigurati poštovanje obaveze pripreme i objavljivanja izvještaja o sprovedenoj javnoj raspravi, a proces uključivanja javnosti treba da bude organizovan tako da je dosputan svima”, ocijenila je Milonjić.
Generalni direktor Direktorata za infrastrukturu, informacionu bezbjednost, digitalizaciju i e-servise u MJU Dušan Polović kazao je da Crna Gora još nije savladala procese koji su mnogo manje komplikovani od digitalne transformacije.
“Mi i normativno i strateški radimo stvari dosta dobro. Stvari strateški slažemo i svi zakoni usklađeni su sa regulativama Evropske unije. Nemamo te probleme, ali imamo problem kada se dođe do implementacije”, rekao je Polović.
On je naveo da je bilo ulaganja u infrastrukturu za digitalnu transformaciju, ali da u prethodnom periodu nije dovoljno prepoznata važnost ljudi i interoperabilnosti u tom procesu.
“To je ozbiljan proces, koji zahtijeva da ga izdignemo malo više sa mjesta gdje s trenutno nalazi. Mislim da u ovom sastavu treba da zajedno doprinesemo tome”, ocijenio je Polović.
Istraživač javnih politika u Institutu alternativa Marko Sošić rekao je da, kao građanin, proces digitalne transformacije posmatra “kao niz statičnih slika, a ne film koji se brzo okreće”.
“Čini mi se da, makar u posljednjih par godina, gotovo da nijesmo ostvarili nikakav napredak a gradili smo na bazi koja nije bila pretjerano sjajna”, naveo je Sošić.
On je kazao da se mnogo vremena potroši na izradu strateških dokumenata ali da se onda na terenu ništa ne mijenja.
“U praksi imamo mnogo terminologije koja je egzotična, podsjeća na metafiziku ali građani nemaju od toga ništa”, kazao je Sošić.
On je kazao da se o ovakvim temama ne može govoriti na opštem nivou, već da digitalna transformacija treba da predstavlja transformaciju načina na koji se govori o odgovornosti.
“Moramo pričati o odgovornosti, o institicijama koje su zadužene da rade neki posao. Nećemo nigdje stići bez iskrenosti o tome ko je za neke dosadašnje probleme odgovoran”, istakao je Sošić.
Izvršni direktor ICT Cortex-a Tarik Zaimović kazao je da se mnogo priča o digitalnoj transformaciji, ali da nije siguran koliko je aktera svjesno da je to kompleksna serija složenih aktivnosti koje treba da se implementiraju.
On je rekao da je Estonija, koja je u proces digitalne transformacije devedesetih godina prošlog vijeka, štedi tri do pet odsto bruto domaćeg proizvoda /BDP/ na račun tog procesa.
“To bi kod nas bila ušteda od skoro 50 miliona eura. Ta ušteda bi kasnije mogla kasnije da se replicira i da se reinvestira. Takođe, upravo je digitalna transformacija jedan od ključnih faktora rasta plata, jer fizička i pravna lica imaju vremena da se bave biznisom i stvaranjem konkretne vrijednosti a ne administracijom”, smatra Zaimović.
Okrugli sto je organizovan u sklopu projekta „Za javnu upravu u službi građana”, koji CEDEM sprovodi uz podršku MJU.
