Novo istraživanje otkriva da muškarci koji bi bili potencijalni korisnici lekova za profilaksu pre izlaganja HIV-u (PrEP) preferiraju injekcije dugog dejstva u odnosu na pilule, ali nuspojave i troškove rangiraju kao najvažnija pitanja za njih prilikom razmatranja da li da uzimaju PrEP.
Studiju, objavljenu na internetu 21. januara u časopisu AIDS and Behavior, zajedno su vodili istraživači sa Johns Hopkins Bloomberg škole javnog zdravlja. Za razliku od prethodnih studija, istraživanje je uzelo u obzir više faktora koje ljudi uzimaju u obzir prilikom donošenja odluke da uzimaju PrEP: cenu, neželjene efekte, vreme putovanja i tablete u odnosu na injekcije.
HIV PrEP je došao na tržište 2012. godine nakon što je Uprava za hranu i lekove odobrila pilulu jednom dnevno koja zahteva mesečne provere. FDA je odobrila injekcioni PrEP dugog dejstva u decembru 2021. Najavljen kao kritično sredstvo za prevenciju, PrEP se pokazao efikasnim od 99 procenata u blokiranju HIV infekcije kada se pravilno koristi.
Međutim, usvajanje je bilo sporo. Od 2020. godine, samo oko 25 procenata ljudi za koje se preporučuje PrEP ga je koristilo, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, pri čemu se procenjuje da je među crnim i latinoameričkim ljudima u 2020. postojao samo 9, odnosno 16 procenata.
Inicijativa koju predvodi Ministarstvo zdravlja i ljudskih službi SAD, Prestanak epidemije HIV-a u SAD, ima za cilj da poveća ukupnu upotrebu PrEP na 50 procenata do 2030. godine.
Istraživanje, sprovedeno od maja 2020. do oktobra 2021., ispitalo je preferencije koje se odnose na PrEP na uzorku od 688 gej, biseksualnih i drugih muškaraca koji imaju seks sa muškarcima. Uzorak je uključivao ljude koji su ranije koristili PrEP kao i one koji nisu. Ispitanici su imali tendenciju da rangiraju neželjene efekte kao najvažniji faktor, a zatim troškove. I iako su preferirali dugotrajnu injekciju u odnosu na druge načine uzimanja PrEP-a, način administracije su rangirali kao najmanje važno pitanje.
„PrEP je veoma efikasan u prevenciji prenošenja HIV-a, ali ima relativno nizak unos; naši rezultati sugerišu da bi kreatori politike javnog zdravlja mogli da povećaju prihvatanje PrEP-a tako što će održavati niske troškove i ako zdravstveni radnici jasno komuniciraju o potencijalnim neželjenim efektima PrEP-a, bez obzira na koju vrstu PrEP-a odluče da uzmu“, kaže prvi autor studije Lorraine T. Dean, scD, vanredni profesor na Odeljenju za epidemiologiju Bloomberg škole.
Deanov koautor rada bio je dr Zachari Predmore, saradnik istraživača u RAND Corporation. Predmore je sproveo istraživanje dok je završavao doktorat. u Bloomberg školi.
Istraživači su regrutovali učesnike u studiju oglašavanjem na društvenim mrežama između maja 2020. i oktobra 2021. Od učesnika je zatraženo da popune onlajn anketu poznatu kao eksperiment sa diskretnim izborom – dizajniran da otkrije ne samo stvarne preferencije učesnika, već i relativne snage tih preferencija.
Rezultati su pokazali da su učesnici, prilikom razmatranja da li da uzimaju PrEP, smatrali potencijalne neželjene efekte najvažnijim. U proseku bi radije platili 200 dolara – što je najveća cena u ponuđenim izborima – za PrEP bez neželjenih efekata, umesto da ne plaćaju ništa za PrEP sa dugoročnim neželjenim efektima.
Mučnina, povraćanje i drugi gastrointestinalni problemi su potencijalni neželjeni efekti PrEP-a, ali ih je prijavio samo mali procenat ljudi koji uzimaju ove lekove.
Drugi i treći po važnosti za učesnike studije bili su troškovi PrEP iz džepa i vreme putovanja za naknadne medicinske posete. Novi injekcioni PrEP počinje sa mesečnom injekcijom tokom dva meseca, a zatim jednom injekcijom svaka dva meseca. Nasuprot tome, PrEP pilule se obično prepisuju da se uzimaju jednom dnevno. Ljudi koji uzimaju lekove se lično prate svakih 90 dana ili četiri puta godišnje, dok se oni koji koriste injekcije kontrolišu svaka dva meseca, otprilike šest puta godišnje.
Ispitanici su smatrali način davanja najmanje važnim faktorom, iako je njihova preferencija u celini bila za injektiranu verziju dugotrajnog dejstva u odnosu na dnevnu pilulu ili kratki kurs pilula po potrebi.
Analize podgrupa su pokazale da oni koji zarađuju manje od 75.000 dolara godišnje i oni sa prethodnim iskustvom u uzimanju PrEP imaju tendenciju da imaju jače sklonosti prema jeftinijem PrEP-u.
Rezultati naglašavaju potrebu da se PrEP troškovi novca i vremena, kao i nuspojave zadrže na niskom nivou kako bi se poboljšalo prihvatanje, kaže Dean.
Iako je američka Radna grupa za preventivne usluge dala PrEP-u ocenu „A“ 2019. godine – što je efektivno učinilo PrEP i povezane kliničke usluge dostupnim po niskoj ceni ili bez ikakvih troškova u skladu sa polisama zdravstvenog osiguranja u skladu sa Zakonom o pristupačnoj nezi – nisu svi kojima je potreban PrEP pokriven takvim politikama , ili bilo kojim zdravstvenim osiguranjem.
„Nadam se da će naši rezultati podstaći osiguravače koji nisu ACA da zadrže PrEP po nultom trošku za one kojima je potreban“, kaže Din. „U idealnom slučaju, PrEP za injekcije treba da bude brz, besplatan i da ima minimalne neželjene efekte, a naši rezultati sugerišu da bi se to zaista moglo reći za sve PrEP proizvode.
Ona i njene kolege sada prate studiju analizom preferencija za PrEP prema rasi i drugim demografskim grupama.
