Međunarodni olimpijski komitet (MOK) uveo je novi set smjernica za transrodne osobe, za koje kaže da su dizajnirane da očuvaju jednake uslove u ženskom sportu.
Ovo pitanje je postalo vruća tema u sportu, a američka plivačica Lia Tomas i novozelandska dizačica tegova Lorel Habard su istaknuti primeri transrodnih sportista koji su se istakli u ženskoj konkurenciji.
MOK je prošle godine dobio kritike od nekoliko istaknutih sportistkinja, kao što je bivša britanska olimpijska plivačica Šaron Dejvis, nakon što je izjavila da „ne bi trebalo da postoji pretpostavka prednosti“ za transrodne žene koje se takmiče u ženskim sportskim kategorijama.
Ovaj potez podržali su aktivisti za transrodne osobe i ravnopravnost – ali se MOK od tada suočavao sa ponovljenim pozivima da ažurira svoju politiku kako bi imao više specifičnih zahtjeva za neke sportove u kojima je percipirana prednost za trans sportiste, u poređenju sa ženama koje su rođene kao žene.
U novom saopštenju MOK-a navodi se da se oni bave kritikama koje su preovladavale u poslednjih nekoliko meseci, kao i pozivaju različite sportske federacije u okviru svojih nadležnosti da obezbede jednakost i pravičnost za transrodne sportiste, kao i za žene protiv kojih se takmiče.
Ažurirana politika kaže: „Princip 4 [pravičnost] priznaje da sportske organizacije mogu ponekad morati da izdaju kriterijume podobnosti za polno segregirano takmičenje kako bi održale fer i proporcionalnu raspodelu konkurentskih prednosti među učesnicima.
„Takođe prepoznaje poseban značaj unapređenja ravnopravnosti žena u sportu i očuvanja fer i smislene konkurencije za elitne sportistkinje, što može zahtevati kriterijume koji ograničavaju podobnost u nekim slučajevima.
Ono što je najvažnije, takođe kaže da se moraju pozabaviti raznim faktorima koji su možda ranije bili ignorisani, kao što je etika da se transrodni sportisti takmiče u ženskoj konkurenciji.
„Trenutno stanje naučnog i medicinskog znanja [treba uzeti u obzir], kao i etička, pravna, ljudska prava i društvena razmatranja“, kaže se.
MOK, koji je ranije bio kritikovan zbog smanjenja potrebne granice testosterona za transrodne žene, sada „priznaje da testosteron može biti važan faktor koji oblikuje performanse elitnih sportista u određenim sportovima“.
Međutim, takođe je naglašeno da samo ograničenja testosterona ne bi trebalo da budu jedina razmatranja i da pojedinačni sportovi treba da odrede sopstvene kriterijume podobnosti na osnovu fizičkih zahteva određenog sporta.
U saopštenju se takođe ističe da ove preporuke treba da se odnose samo na elitni sport, a ne na omladinski sport.
