Tenderska komisija Vlade za davanje aerodroma pod koncesiju u petak je otvorila dvije ponude. Njih su dostavili koreanski Inčon eirports i luksembruška kompanija Korporasion Amerika airports, dok tursko-francuski konzorcijum TAV i Aeroport de Pari (AdP) nisu dostavili ponudu, iako su godinama iskazivali interesovanje. Prema našim informacijama, TAV i AdP su tražili produženje roka za dostavljanje ponuda, ali im nije pozitivno odgovoreno na zahtjev. Tenderska komisija nije saopštila detalje ponuda, a to bi trebalo da uradi u narednih 30 dana, kada će poslati izvještaj Ministarstvu saobraćaja. Ove ponude stigle su pet i po godina nakon što je raspisan pretkvalifikacioni tender. Od tada su se promijenile tri vlade i aktuelni sastav izvršne vlasti je četvrti koji se bavi ovim postupkom.
Ćinćur smatra da skepsu u postupak davanja aerodroma po koncesiju na 30 godina unosi loše iskustvo sa skoro svim privatizacijama, odnosno sa stranim investitorima.
– Ako je Strateškim planom koji su izradili Aerodromi Crne Gore predviđeno da u narednih sedam godina od sopstvenog poslovanja prikupe 120 miliona eura, a za kompletnu modernizaciju nedostaje još 17 miliona, zar država ne može garantovati Aerodromima kreditno zaduženje, ako im sama ne može pomoći? Zašto se o koncesiji priča od 2018. godine? Aerodromi svoj profit, koji je evidentan sve vrijeme, ne ulažu u modernizaciju, država ne ulaže u aerodrome, kao da čini sve da aerodromi budu u što gorem stanju. Takva logika nam je poznata prije privatizacije, kako bi investitor došao kao „spas“ – rekla je Ćinćur.
Naglasila je da mi jednu profitabilnu firmu dajemo pod koncesiju na 30 godina, bez valjane analize šta bi Aerodromi sami mogli da urade.
– Radnici će raditi za tuđi profit, ne znamo ko će štititi njihova prava, vidimo da su kod stranih investitora sindikati nemoćni, da im niko neće garantovati humane uslove na radnom mjestu. Izgubićemo kontrolu nad avio-dostupnošću Crne Gore, izgubićemo dio suvereniteta. Mislim da je modernizacija aerodroma kapitalni projekat, oko kojeg mora postojati što širi konsenzus o ovom pitanju. Aerodromi koji su ostali u državnom vlasništvu (Dubrovnik, Split, Sarajevo) ostvaruju odlične rezultate na svim poljima i donose brojne benefite državi – istakla je nezavisna poslanica.
Podsjetila je da je većina aerodroma u Evropi u državnom vlasništvu.
– U Češkoj, Slovačkoj, Švedskoj, Luksemburgu, Austriji, Grčkoj – od 80 do 98 odsto aerodroma je u državnom vlasništvu. U Danskoj, Holandiji, Njemačkoj nema ni jednog potpuno privatnog aerodroma. Mađarska vlada je poslije 20 godina vratila svoje aerodrome, jer je vlasništvo nad aerodromima pitanje suvereniteta jedne države. U svjetlu ovakvih argumenata, bez jasne analize od strane nezavisnih eksperata šta donosi koncesija, a šta donosi domaće ulaganje u razvoj aerodroma, mislim da ne bi smjelo doći do davanja aerodroma pod koncesiju. Ovo kažem u svoje ime, kao nezavisna poslanica u Skupštini Crne Gore – naglasila je Ćinćur.
