U obdukciji za autopsijom, peruanski antivladini demonstranti dele isti uzrok smrti: „projektil vatrenog oružja“.
Kristijan Armando Mamani, 22-godišnji muzičar, prolazio je pored protesta u jednom južnom gradu kada mu je metak ušao u levu stranu torza i probio mu oba pluća.
Istog januarskog dana, Rodžer Rolando Kajo, 25-godišnji demonstrant, umro je kada mu je metak probio oko i uništio mozak.
Grupe za ljudska prava — uključujući Ujedinjene nacije — pozvale su peruansku vladu da istraži tvrdnje o prekomernoj sili koju su koristili policija i vojnici tokom nedavnih protesta u kojima je poginulo 49 civila, a autopsije pružaju neke dokaze o navodnoj upotrebi smrtonosne municije.
Trideset od 32 forenzička izveštaja do kojih je došao Asošiejted pres navodi pucnjavu kao uzrok smrti. Neki od izveštaja detaljno govore o kalibrima metaka sličnim onima koje koriste bezbednosne snage u Peruu, za koji stručnjaci veruju da ukazuje na to da su policija i vojnici prekršili sopstvene operativne priručnike koji zabranjuju pucanje direktno na demonstrante osim ako postoji ozbiljan rizik po njihov život.
Nalazi dolaze dok se Peru bori da se oporavi od političke krize koja je pogodila zemlju krajem prošle godine. U decembru je tadašnji predsednik Pedro Kastiljo, koji je bio suočen sa nekoliko istraga o korupciji, pokušao da raspusti Kongres, ali je umesto toga smenjen, uhapšen i zamenjen potpredsednikom. Demonstracije su se protegle do februara, uglavnom u južnom Peruu, gde je bivši lider imao veću podršku, što je izazvalo najgore političko nasilje koje je zemlja videla u više od dve decenije.
U južnom gradu Hulijaki, demonstranti su se sukobili sa policijom ispred aerodroma 9. januara u najsmrtonosnijim demonstracijama. Autopsije su potvrdile da je 18 osoba poginulo od vatrenog oružja tog dana. Među poginulima su i 16-godišnji student čije je levo plućno krilo probušeno metkom kalibra 7,62 mm koji mu je zabio u stomak i 17-godišnji student koji je preminuo od rane od metka kalibra 9 mm.
AP je dobio kopiju dokumenta od kancelarije federalnog tužioca u kojem se navodi oružje koje je policija koristila u Hulijaki u decembru, uključujući jurišne puške AKM kalibra 7,62 mm i pištolje Beretta i Sauer kalibra 9 mm.
U Peruu je civilima dozvoljeno da poseduju samo oružje niskog kalibra. Topovi visokog kalibra — uključujući tipove 7,62 i 5,56 mm pomenute u forenzičkim izveštajima — isključivo su za upotrebu snaga bezbednosti.
Karmen Rosa Kardosa, peruanski forenzički antropolog, rekla je za AP da autopsije pokazuju obrazac „nesrazmerne upotrebe sile“.
„U povredama od projektila vatrenog oružja, postoji obrazac koji je povezan sa kršenjem ljudskih prava“, rekla je ona, napominjući da je većina smrtonosnih rana na glavi, vratu, grudnom košu i stomaku. Strelci, rekla je ona, „gađaju te regione“.
Demonstranti i dalje postavljaju blokade na putevima u nekim delovima zemlje i pozivaju na ostavku novog predsednika Dine Boluartea, koga okrivljuju za smrt desetina demonstranata u oblastima naseljenim uglavnom domorodačkim stanovništvom.
Tužilaštvo je pokrenulo istragu koja nije dovela do hapšenja.
„Ovi brojevi pretvaraju Peru u šampiona represije, u poređenju sa drugim demokratijama u Latinskoj Americi“, rekla je Džo-Mari Bert, stručnjak za Peru iz Vašingtonske kancelarije za Latinsku Ameriku, grupe za ljudska prava. „Samo otvoreno autoritarne nacije poput Venecuele i Nikaragve“ imale su više smrtnih slučajeva tokom nedavnih protesta, rekla je ona.
Zvaničnici peruanske vlade rekli su da nisu dali naređenja policiji da puca na demonstrante nakon što su masovne demonstracije izbile na jugu, gde je Kastilova smena naljutila ljude frustrirane nacionalnim Kongresom, koji je doprineo političkoj nestabilnosti opozivom tri predsednika u poslednjih šest godine i postao je jedna od institucija nacije kojima se najmanje veruje.
Boluarte je za haotične proteste, koji uključuju zauzimanje aerodroma i napade na policijske baze, okrivio „radikale“ povezane sa ilegalnim rudarenjem i trgovinom drogom. Ali autopsije, video snimci i svedočenja svedoka daju drugačiju sliku nasilja, u kojem su, čini se, značajnu ulogu imale i nacionalne bezbednosne snage.
Demonstranti su se 15. decembra okupili ispred aerodroma Ajakučo, gde video snimci sigurnosnih kamera pokazuju kako vojnici pucaju iz Galilovih pušaka horizontalno umesto da uperu oružje nagore, dalje od demonstranata. Forenzički izveštaji pokazuju da je 10 demonstranata poginulo od pucnjave u Ajakučo tog dana, iako nijedan od leševa nije sadržao metke.
Tri dana kasnije, reporter AP-a prošetao je područjem odakle su ispaljeni hici i na podu pronašao nekoliko čaura za municiju kalibra 5,56 mm korišćenu sa puškama Galil.
U Andahuailasu, drugom gradu na jugu zemlje, 18-godišnji demonstrant Vilfredo Lizarme ubijen je metkom u leđa 11. decembra, prema forenzičkim izvještajima. Njegova sestra Karla pronašla je blizu njegovog tela čahuru sa legendom „PNP 7,62k39“, inicijalima peruanske nacionalne policije i istog kalibra kao i meci koje policija koristi u drugim delovima zemlje.
AP je u više navrata tražio odgovor od peruanske vlade o navodima o policijskom nasilju nad demonstrantima, ali ga još nije dobio.
Na januarskoj konferenciji za novinare, Boluarte je izbegla pitanja o tome da li je naredila policiji da upotrebi vatreno oružje za razbijanje protesta i rekla da su se policajci ponašali na „bezgrešan“ način.
Policija kaže da su policajci pokušavali da se odbrane od nasilnih demonstranata koji su ih napali improvizovanim oružjem, uključujući praćke i vatromet iz metalnih cevi. Prema podacima Nacionalne policije Perua, 43 policijske stanice su napadnute u poslednja tri meseca, a više od 850 policajaca je zadobilo povrede tokom protesta, dok je jedan policajac živ izgoreo u svom patrolnom automobilu u Hulijaki.
Međutim, grupa za ljudska prava tvrdi da policija nije poštovala sve propise.
Mar Perez, istraživač grupe peruanskog nacionalnog koordinatora za ljudska prava, rekao je da priručnik za upotrebu sile predviđa da policajci mogu da koriste vatreno oružje i pucaju da ubiju samo kada su im životi ugroženi.
Činjenica da na protestu ima nasilnih ljudi ne opravdava upotrebu vatrenog oružja niti ovlašćuje policiju da raspusti ceo protest, rekao je Paulo Abrao, bivši izvršni sekretar Međuameričke komisije za ljudska prava.
Međuamerička komisija za ljudska prava zatražila je u januaru da vlada Perua pokrene istragu o upotrebi oružja od strane policije tokom protesta. Zatim, poslednje nedelje februara, Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava poslao je dokument vladi Perua u kojem se izražava zabrinutost te organizacije zbog smrti demonstranata i daje vladi rok od 60 dana da pruži više informacija o tome šta radi na istrazi ubistava i sprovodi politiku koja sprečava prekomernu upotrebu sile u protestima.
Nacionalni koordinator za ljudska prava kaže da je od 2003. godine dokumentovao 160 smrtnih slučajeva tokom protesta u Peruu. Perez je rekao da „nijedan policajac“ nije osuđen za ova ubistva.
