Pored visokih cijena, nekoliko pokušaja varanja turista u turskim ljetovalištima takođe može da utiče na izbor stranih posjetilaca
Prepune plaže na kojima nema mesta da se stavi peškir uobičajen je prizor na turskoj obali Sredozemnog mora tokom leta.
Ali ne i ove godine.
Iako je prema zvaničnoj statistici prihod od turizma u drugom tromesečju ove godine porastao 12 odsto, a broj turista 15 odsto u odnosu na isti period 2023, rast turizma u Turskoj je usporen.
„Prvi put posle više godina bilo je mnogo slobodnih mesta u hotelima u julu“, kaže Mehmet Gem iz udruženja potrošača TUKONFED-a (TUKONFED).
Gem navodi da je u tom mesecu popunjenost hotela bila najviše do 60 odsto.
Tokom špica letnje sezone, hoteli u Turskoj su obično popunjeni oko 90 do 95 odsto.
Od ukidanja ograničenja zbog pandemije korona virusa, broj stranih turista širom sveta svake godine raste.
Ali stopa rasta u Turskoj je sporija u poređenju sa drugim odredištima na Sredozmenom moru, jer se čini da strani turisti radije posećuju jeftinija letovališta.
Uz to, zbog hiperinflacije u Turskoj su porasli troškovi života, pa mnogi stanovnici zemlje nisu otišli na odmor, što je uticalo na manju posetu hotelima.
Nur Duman ima hotel u Češmeu, popularnom letovalištau u blizini Izmira na obali Egejskog mora, u azijskom delu Turske.
„Mogu da privučem goste samo zato što je hotel blizu mora“, kaže ona.
„Drugi hoteli koji su udaljeniji od plaža imaju problem sa brojem gostiju.
„Svi smo morali da smanjimo cene smeštaja, a cena struje i drugi troškovi su porasli“.
Zvanična stopa inflacije u Turskoj trenutno je 61,8 odsto.
Ove godine čak nisu došli ni Turski državljani koji žive u Evropi, a koji obično letuju u domovini, kaž Nur.
Turski zvaničnici kažu da su veliki sportski događaji koji su održani u Evropi ovog leta uticali na sporiji rast broja turista u Turskoj.
Nemačka je bila domaćin Evropskog prevenstva u fudbalu od 14. juna do 14. jula, i očekivalo se da samo za vreme takmičenja ugosti više od 600.000 stranih posetilaca.
Tokom tri nedelje Olimpijskih igara ove godine, Pariz je posetilo više od 11,2 miliona turista.
Uvažavajući uticaj ovih sportskih događaja, turski ministar kulture i turizma Mehmet Nuri Ersoj kaže da će broja turista sporije rasti do septembra, ali da će tada doći do većeg porasta.
„Trenutne brojke pokazuju da uz porast od šest odsto možemo da dostignemo ili čak premašimo cilj od 60 miliona posetilaca do kraja godine“, naglasio je ministar.
Ministar Ersoj smatra da je odluka Grčke da ublaži zahteve za izdavanje viza turskim državljanima takođe uticala na manju popunjenosti hotela u nekoliko letovališta.
Ranije ove godine, grčke vlasti su omogućile brze vize za turiste iz Turske koje se izdaju po dolasku na deset grčkih ostrva u Egejskom moru.
To je izazvalo interesovanja državljana Turske za posetu ovim ostrvima, a mnogi korisnici društvenih mreža pišu da su grčka ostrva jeftinija od letovališta u Turskoj uprkos deviznom kursu.
Prema pisanju medija, turska vlada pokušava da se bori protiv inflacije obuzdavanjem deviznog kursa.
„Rast deviznog kursa je daleko ispod povećanja troškova, zbog čega su porasli troškovi letovanja, posebno smeštaja“, kaže Firuz Bačlikaja, direktor udruženja turskih turističkih agencija TURSAB-a.
Tarkan Akjuz, vlasnik hotela i predsednik udruženja vlasnika hotela u istorijskom centru Istanbula, kaže da turisti iz balkanskih i arapskih zemalja uglavnom radije odlaze u Grčku nego Tursku, i da se žale na visoke cene odeće i hrane.
„Ne zarađujemo ništa i srećni smo ako možemo da pokrijemo troškove.
„U odnosu na prošlu godinu, naši troškovi su se utrostručili, a prihodi su ostali isti“, kaže on.
Mnogi na društvenim mrežama dele račune sa grčkih ostrva, tvrdeći da su cene u grčkim hotelima i restoranima mnogo niže e nego u Turskoj.
Korisnik društvene mreže Iks tvrdi da su na grčkom ostrvu Lezbosu četiri noći boravili po ceni jedne u Ajvaliku, turskom letovalištu na Egejskom moru, prekoputa Lezbosa.
„Ovo je luksuzno mesto blizu mora na ostrvu Hiosu“, prokomentarisao je likovni kritičar ispod fotografije koju je objavio.
„Sve je toliko jeftino, skoro besplatno u poređenju sa Turskom“.
„Cene na grčkom ostrvu Samosu su upola niže nego u Bodrumu [letovalištu na turskoj obali prekoputa osrtva]“, rekao je turski glumac u intervjuu.
„To je tužno za našu zemlju“.
Od porasta cena u Turskoj, Egipat, Maroko, Tunis, i Dubai su takođe postali privlačniji stranim turistima, kažu stručnjaci za turizam.
Pored visokih cena, nekoliko pokušaja varanja turista u turskim letovalištima takođe može da utiče na izbor stranih posetilaca.
Prošlog meseca, događaj u ugostiteljskom objektu u Antaliji, letovalištu na jugu Turske, izazvao je veliku buru.
Naime, turisti je za dve čaše soka od nara ispostavljen račun od 1.200 turskih lira, ili 32 evra.
Zahvaljujući intervenciji lokalnih vlasti, turisti je novac vraćen.
Loš glas koji se širi o Turskoj zbog ovakvih događaja, ili, na primer, nedavne, iako kratke, zabrane društvene mreže Instagrama u zemlji, stvara dodatne probleme turističkoj industriji, kaže Tarkan Akjuz, koji zastupa 400 hotela u istorijskom delu Istanbula.
„Ranije smo mogli da predvidimo našu budućnost, a sada smo zabrinuti“, kaže on.
