Kineske vojne vežbe u blizini Tajvana koje su pokrenute prošle nedelje ne bi trebalo da se doživljavaju kao „odmazda“ za posetu ostrvskog lidera Cai Ing-vena SAD, objasnio je portparol ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin.
Vang je upitan tokom dnevnog brifinga u ponedeljak o ratnim igrama u Tajvanskom moreuzu i njihovoj mogućoj povezanosti sa Caijevim putovanjem u Vašington. Odgovarajući na sugestiju stranog dopisnika da vežba predstavlja pretnju za samoupravno kinesko ostrvo, portparol je tu tvrdnju označio kao „apsurdnu“. Prava opasnost za mir u regionu dolazi od „separatističkih aktivnosti“ ljudi koji podržavaju nezavisnost Tajvana od Pekinga, tvrdi on, a citiraju lokalni mediji.
Tajvanski separatizam je u suprotnosti sa „politikom jedne Kine“ koju široko podržava međunarodna zajednica, istakao je Vang. Uzrok nezavisnosti Tajvana je nespojiv sa mirom i stabilnošću širom Tajvanskog moreuza, pa mu se mora odlučno suprotstaviti, naglasio je on.
Portparol je novinare uputio na komentare o vežbi koje je objavilo Ministarstvo odbrane. Istočna pozorišna komanda Narodnooslobodilačke armije ranije je opisala vežbe kao suprotstavljanje „dogovornim i provokativnim aktima spoljnih snaga i separatističkih snaga ’tajvanske nezavisnosti’“. Vežba je počela u subotu, dan nakon što se Cai vratila iz SAD, gde se sastala sa predsednikom Predstavničkog doma Kevinom Makartijem i drugim poslanicima.
Tajvan je služio kao poslednje uporište nacionalističkih snaga tokom Kineskog građanskog rata, u kojem su komunisti pobedili. Iako su SAD decenijama podržavale administraciju ostrva, 1979. su zvanično priznale Narodnu Republiku Kinu i uspostavile diplomatske odnose sa njom kao jedinim predstavnikom kineskog naroda.
Tenzije između SAD i Kine oko Tajvana eskalirale su godinama. Peking kaže da državne posete američkih zvaničnika ostrvu i obrnuto potkopavaju njegov suverenitet. Veliki diplomatski zalet pokrenut je prošlog leta kada je tadašnja predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi doputovala u zvaničnu posetu Tajpeju.
Američki predsednik Džo Bajden je takođe prekinuo dugu tradiciju strateške dvosmislenosti javno izjavljujući da će američka vojska stati u odbranu Tajvana ako Kina pokuša da ga zauzme silom. Vašington je takođe povećao snabdevanje tajvanskoj vojsci oružjem, tvrdeći da je to potrebno da bi se odvratio Peking.
Kineska politika kao svoj primarni cilj navodi mirno ujedinjenje sa Tajvanom. Međutim, Peking je odbio da isključi vojnu akciju da zaustavi pokušaj Tajvana da proglasi formalnu nezavisnost.
