NATO je u sredu skrenuo pažnju na tri zemlje potresene ruskom invazijom na Ukrajinu — Bosnu, Gruziju i Moldaviju — dok se vojna alijansa bori da proširi svoj bezbjednosni kišobran širom Evrope.
Na razgovorima u Rumuniji, ministri spoljnih poslova tri zemlje sastali su se sa kolegama iz NATO-a kako bi razgovarali o načinima na koje bi najveća svetska bezbednosna organizacija mogla da pomogne, jer ih rat u Ukrajini izlaže političkoj, energetskoj i teritorijalnoj neizvesnosti.
Dok je uzrok problema sa kojima se suočavaju Bosna, Gruzija i Moldavija jasan, njihove potrebe i način na koji bi NATO mogao da im pomogne nisu. Nikakve jasne predloge o tome šta bi moglo da se uradi nisu ponudili ministri NATO-a kada su stigli u Palatu parlamenta u glavnom gradu Bukureštu.
Holandski ministar spoljnih poslova Vopke Hoekstra rekao je da je cilj sastanka da se obezbjedi „više bezbednosti i bezbednosti na evropskom kontinentu” i da je „signal… koliko je važno stvoriti stabilnost ne samo za same zemlje NATO-a, već i šire. ”
Češki ministar spoljnih poslova Jan Lipavski rekao je novinarima da je važno ne dozvoliti da „ovde bude siva zona, da je preuzmu druge snage“.
Bosnu je dugo potresla politička nestabilnost, ali protesti su potresli polovinu bosanskih Srba u etnički podeljenoj zemlji prošlog meseca nakon što su neki birači naveli da je proruski orijentisani lider bosanskih Srba nameštao izbore u srpskom entitetu, Republici Srpskoj.
Ministarka inostranih poslova BiH Bisera Turković rekla je da je njena zemlja, u kojoj je vlada u procesu formiranja nakon izbora, „veoma zabrinuta za budućnost“.
„Imamo punomoćnike, ili smo imali punomoćnike u našoj vladi, ruske punomoćnike. Dakle, podela u zemlji je duboka i nadamo se da ćemo uspeti da je prevaziđemo. Prisustvo NATO-a je izuzetno važno za Bosnu i Hercegovinu jer je garant naše bezbjednosti“, rekla je ona.
NATO je obećao Gruziji da će se, poput Ukrajine, jednog dana pridružiti alijansi od 30 zemalja, ali su ruske trupe ušle u Gruziju nakon što je to obećanje dato pre 14 godina. Otcepljeni gruzijski region je ove godine zapretio održavanjem referenduma o pridruživanju Rusiji.
Rat Rusije u Ukrajini imao je zabrinjavajući efekat na Moldaviju, koja se trenutno suočava sa teškom energetskom krizom zbog oslanjanja na rusku energiju.
Poslednjih nedelja pretrpeo je velike nestanke struje kao rezultat ruskih udara na ukrajinsku energetsku mrežu. Ruski projektili su takođe preleteli njeno nebo, a u aprilu su se dogodile eksplozije u otcepljenom regionu Pridnjestrovlja, koji podržava Rusija, gde Moskva ima oko 1.500 vojnika.
U drugim delovima Evrope stvari se kreću pozitivnije. Švedski ministar spoljnih poslova Tobijas Bilstrom rekao je da su on i njegove kolege iz Finske i Turske održali „veoma dobar“ sastanak sa ciljem da deblokiraju tursko protivljenje ulasku njegove zemlje u NATO.
Bilstrom je rekao da uskoro planira da otputuje u Ankaru na dalje razgovore. NATO želi da doda dve nordijske nacije u svoje redove. Oni su se prijavili za pridruživanje u aprilu, usred zabrinutosti da bi Rusija mogla da ih sledeće cilja. Turska i Mađarska su protivnici u ratifikaciji svojih aplikacija. Ostalih 28 zemalja članica je to već učinilo.
