Džimi Šerizije prolazi kroz glavni grad Haitija na zadnjem delu motocikla, pored mladića koji nose crne i leopardove maske i automatsko oružje.
Dok čopor bicikala leti pored grafita sa natpisom „mafijaški bos“ na kreolskom, ulični prodavci koji prodaju povrće, meso i staru odeću na ivičnjaku bacaju pogled na zemlju ili radoznalo vire.
Cherizier, najpoznatiji po svom nadimku iz detinjstva Roštilj, postao je najpriznatije ime na Haitiju.
I ovde na svojoj teritoriji, obavijen kućama sa limenim krovovima i užurbanim ulicama neformalnog naselja La Salin, on je zakon.
Na međunarodnom planu, poznat je kao najmoćniji i najstrašniji vođa bandi na Haitiju, sankcionisan od strane Ujedinjenih nacija zbog „ozbiljnih kršenja ljudskih prava“, i čovek koji stoji iza blokade goriva koja je karipsku naciju bacila na kolena krajem prošle godine.
Ali ako pitate bivšeg policajca sa tetovažama pištolja na ruci, on je „revolucionar“, koji se zalaže protiv korumpirane vlade koja je ostavila naciju od 12 miliona ljudi u prašini.
„Ja nisam lopov. Nisam umešan u otmicu. Ja nisam silovatelj. Ja samo vodim društvenu borbu“, rekao je Šerizije, lider „Porodice i saveznici G9“, za Asošijeted pres dok je sedeo u stolici nasred praznog puta u senci kuće sa prozorima razbijenim mecima. „Ja sam pretnja sistemu.“
U vreme kada je demokratija na Haitiju uvenula, a nasilje bandi izmaklo kontroli, naoružani ljudi poput Šerizijea ispunjavaju vakuum moći koji je ostavila vlada koja se raspada. U decembru su UN procenile da bande kontrolišu 60% kapitala Haitija, ali danas većina na ulicama Port-o-Prensa kaže da je taj broj bliži 100%.
„Postoji, demokratski govoreći, malo ili nimalo legitimiteta“ za vladu Haitija, rekao je Džeremi Mekdermot, šef InSight Crime-a, istraživačkog centra fokusiranog na organizovani kriminal. „Ovo bandama daje jači politički glas i više opravdanja za njihove tvrdnje da su pravi predstavnici zajednica.
Žrtve sukoba, političari, analitičari, humanitarne organizacije, bezbednosne snage i međunarodni posmatrači strahuju da će se to samo pogoršati. Civili će se, zabrinuti, suočiti sa najvećim delom posledica.
————
Istorija Haitija je dugo bila tragična. Zemlja najveće pobune robova na zapadnoj hemisferi, zemlja je stekla nezavisnost od Francuske 1804. godine, ispred ostalih zemalja u regionu.
Ali to je dugo bila najsiromašnija zemlja na hemisferi, a Haiti je u 20. veku pretrpeo krvavu diktaturu koja je trajala do 1986. i dovela do masovnog pogubljenja desetina hiljada Haićana.
Od tada zemlju muče politička previranja, dok pati od talasa razornih zemljotresa, uragana i izbijanja kolere.
Najnovija kriza je ušla punim gasom nakon ubistva predsednika Jovenela Moisea 2021. U njegovom odsustvu, aktuelni premijer Ariel Henri pojavio se u borbi za vlast kao lider zemlje.
Skoro 200 bandi na Haitiju iskoristilo je haos, boreći se za kontrolu.
Napetost bruji u Port-o-Prensu. Policijski kontrolni punktovi pune prometnih raskrsnica, a grafiti sa natpisom „dole sa Henrijem“ mogu se uočiti u svakom delu grada. Haićani hodaju ulicama sa nemirom koji proizilazi iz saznanja da se bilo šta može dogoditi svakog trenutka.
Vozač hitne pomoći koji se vraćao sa pacijenta rekao je agenciji AP da je kidnapovan, držan danima i zamolio da plati milion dolara kako bi bio oslobođen.
Takve otkupnine su sada uobičajene, koriste ih bande da finansiraju svoje ratovanje.
U proseku četiri osobe dnevno budu kidnapovane na Haitiju, prema procenama UN.
UN su 2022. registrovale skoro 2.200 ubistava, duplo više nego godinu dana ranije. Žene u zemlji opisuju brutalna grupna silovanja u oblastima koje kontrolišu bande. Pacijenti u odeljenjima za traumatologiju su uhvaćeni u unakrsnoj vatri, opustošeni pucnjem bilo bandi ili policije.
„Niko nije bezbedan“, rekao je Peterson Pean, čovek sa metkom zabodenim u lice od pucanja policije nakon što se nije zaustavio na policijskom kontrolnom punktu na povratku kući s posla.
U međuvremenu, talas groznih ubistava policajaca od strane bandi podstakao je gnev i proteste Haićana.
Nakon ubistva šest policajaca, video koji je kružio društvenim mrežama – verovatno su ga snimile bande – prikazuje šest golih tela ispruženih na zemlji sa oružjem na grudima. Drugi prikazuje dvojicu maskiranih muškaraca koji koriste raskomadane udove policajaca da drže cigarete dok puše.
„Nasilje u vezi sa bandama dostiglo je nivoe koji nisu viđeni godinama… i dotiču skoro sve segmente društva“, rekla je Helen La Lajm, specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za Haiti, na sastanku Saveta bezbednosti krajem januara.
Henri, premijer, zatražio je od UN-a da predvodi vojnu intervenciju, ali mnogi Haićani insistiraju da to nije rešenje, pozivajući se na prethodne posledice strane intervencije na Haitiju. Do sada nijedna zemlja nije bila voljna da stavi čizme na zemlju.
Rat se proširio i na područja razorena istorijskim nasiljem, sada gutajući ulice sa vilama koje su se ranije smatrale relativno bezbednim.
La Lime je istakao ratove između Cherizierove grupe, G9, i druge, G-Pep, kao jednog od ključnih pokretača.
U oktobru su UN nabacile Šerizijea sankcijama, uključujući embargo na oružje, zamrzavanje imovine i zabranu putovanja.
Telo ga je optužilo da je izvršio krvavi masakr u La Salinu, ekonomski paralisavši zemlju i upotrebio oružano nasilje i silovanje da bi ugrozio „mir, bezbednost i stabilnost Haitija“.
U isto vreme, uprkos tome što nije izabran na vlast i istekao mu je mandat, Henri, čija je administracija odbila zahtev za komentar, nastavio je da bude na čelu kosturne vlade. On je obećao godinu i po da će održati opšte izbore, ali to nije uradio.
—————-
Početkom januara, zemlja je izgubila svoju poslednju demokratski izabranu instituciju kada su mandati 10 senatora koji su simbolično obavljali funkciju okončali njihov mandat.
To je Haiti pretvorilo u de fakto „diktaturu“, rekao je Patrice Dumont, jedan od senatora.
Rekao je da čak i da je aktuelna vlada voljna da održi izbore, ne zna da li bi to bilo moguće zbog čvrstog držanja bandi nad gradom.
„Građani gube poverenje u svoju zemlju. (Haiti) se suočava sa društvenom degradacijom“, rekao je Dumont. „Mi smo već bili siromašna zemlja, a postali smo siromašniji zbog ove političke krize.
U isto vreme, vođe bandi poput Šerizijea sve više se pozivaju na politički jezik, koristeći kraj mandata senatora da dovedu u pitanje Henrijevu moć.
„Vlada Ariela Henrija je de fakto vlada. To je vlada koja nema legitimitet“, rekao je Cherizier.
Cherizier, pištolj zataknut u zadnji deo njegovih farmerki, uzeo je AP po svojoj teritoriji u La Salineu, objašnjavajući teške uslove u kojima žive zajednice. On poriče optužbe protiv njega, rekavši da su sankcije koje su mu nametnute zasnovane na lažima.
Cherizier, koji nije hteo da kaže AP-u odakle mu novac, tvrdi da samo pokušava da obezbedi bezbednost i poboljša uslove u zonama koje kontroliše.
Cherizier je prošao kroz gomile smeća i prošao pored neuhranjene dece koja su rekla iPhone sa fotografijom njegovog lica na poleđini. Dron koji pripada njegovom timu koji nadgleda njegovo obezbeđenje prati ga dok se provlači kroz nizove prepunih kuća napravljenih od limova i drvenih dasaka.
Prati ga grupa teško naoružanih ljudi sa maskama, on nije dozvolio AP-u da snima ili fotografiše njegove čuvare i njihovo oružje.
„Mi smo loši momci, ali nismo loši-loši momci“, rekao je jedan od muškaraca video novinaru AP-a dok ju je vodio kroz prepunu pijacu.
Dok su neki spekulisali da bi se Cherizier kandidovao za funkciju ako se održe izbori, Cherizier insistira da ne bi.
Ono što je jasno, rekao je Mekdermot iz InSight Crime-a, jeste da bande ubiru nagrade za politički haos.
InSight Crime procenjuje da je pre ubistva predsednika, Cherizierova federacija bandi, G9, dobila polovinu novca od vlade, 30% od otmica i 20% od iznuda. Nakon ubistva, vladina sredstva su značajno opala, navodi organizacija.
Ipak, njegove bande su značajno porasle na moći nakon što je grupa blokirala distribuciju goriva sa ključnog terminala za gorivo Port-o-Prensa dva meseca krajem prošle godine.
Blokada je paralisala zemlju usred izbijanja kolere i dala drugim bandama uporište za širenje. Cherizier je tvrdio da je blokada bila u znak protesta zbog rastuće inflacije, korupcije u vladi i produbljivanja nejednakosti na Haitiju.
Danas G9 kontroliše veći deo centra Port-o-Prensa i bori se za vlast na drugim mestima.
„Politički Frankenštajn je davno izgubio kontrolu nad monstrumom bande“, rekao je Mekdermot. „Oni sada divljaju širom zemlje bez ograničenja, zarađuju novac na bilo koji način, a pre svega kidnapuju.
————-
Civili poput devetogodišnje Kristine Žilijen su među onima koji plaćaju cenu.
Nasmejana devojka koja sanja da bude lekar budi se sklupčana na podu tetkinog trema pored roditelja i dve sestre.
Ona je jedna od najmanje 155.000 ljudi samo u Port-O-Prensu koji su bili primorani da napuste svoje domove zbog nasilja. Prošlo je četiri meseca otkako je mogla da spava u svom krevetu.
Njihovo susjedstvo na sjevernim rubovima grada nekada je bilo sigurno. Ali ona i njena majka, 48-godišnja Sandra Sainteluz, rekle su da su stvari počele da se menjaju prošle godine.
Nekada užurbane ulice su se ispraznile. Noću je pucnjava odjeknula ispred njihovog prozora, a kada bi komšije zapalile vatromet, Kristina bi pitala majku da li su to meci.
„Kada je bilo pucnjave nisam mogla da idem u dvorište, nisam mogla da idem da vidim prijatelje, morala sam da ostanem u kući“, rekla je Kristina. „Uvek sam morao da legnem na pod sa majkom, ocem, sestrom i bratom.
Kristina je počela da ima lupanje srca od stresa, a Sainteluz, učiteljica, zabrinuta za zdravlje svoje ćerke. Istovremeno, Sainteluz i njen muž su strahovali da bi njihova deca mogla biti kidnapovana na putu do škole.
U oktobru, tokom Cherizierove blokade, naoružani ljudi koji su pripadali moćnoj bandi 400 Mavozoa upali su u njihovo susedstvo. Ta ista banda stoji iza otmice 17 misionara 2021.
Kristina je iz kuće prijatelja videla grupu muškaraca sa oružjem i otrčala kući. Rekla je Sainteluzu: „Mama, moramo da idemo, moramo da odemo. Upravo sam video gangstere kako prolaze sa oružjem, moramo da idemo!
Spakovali su sve što su mogli da ponesu i potražili utočište u maloj, dvosobnoj kući članova porodice u drugom delu grada.
Život ovde nije lak, rekla je Senteluz, glavni hranilac za svoju porodicu.
„Osećao sam se očajnički što ću živeti u tuđoj kući sa toliko dece. Ostavila sam sve, otišla sam sa samo dve torbe“, rekla je ona.
Senteluz žuri da opere odeću, kuva supu za svoju porodicu u kuhinji sa prljavim podom i pomaže Kristini koja sedi na praznoj posudi sa benzinom i pedantno radi domaći zadatak iz matematike.
Kad god nalet vetra prođe kroz obližnja brda, zarđali metalni krov kuće koju dele sa još 10 ljudi zadrhti.
Majka je nekada radila kao učiteljica u osnovnoj školi, zarađujući 6.000 haićanskih tikvica (41 dolar) mesečno. Morala je da prestane da predaje pre dve godine zbog nasilja. Sada prodaje klobase pored puta, zarađujući delić onoga što je nekada napravila.
Mlada Kristina je rekla da joj nedostaju prijatelji i njene Barbi lutke.
Ali, žrtva je vredna toga, rekao je Senteluz. Tokom proteklih nekoliko meseci, čula je užasne priče o kidnapovanju drugova iz razreda njene ćerke, o komšijama koje su morale da plate otkup od 40.000 dolara i ubistvima ispred njihove kuće.
