Od skrivanja flamingosa po toaletima do snabdevanja koala njihovom specijalizovanom hranom, kad se obruše uragani, zoološkim vrtovima su potrebni razrađeni rezervni planovi za slučaj nužde.
Tako čuvari u zoološkim vrtovima pripremaju životinje u slučajevima ekstremnijih oluja, odnosno uragana.
Nedavno je uragan Helen zahvatio jugoistok SAD.
Ona i njene kolege uočili su da se vetrovi i kiše pojačavaju dok je „zid oka“ oluje Helena odlazio severno od njih 26. septembra, ali je Keli Martin pozvala njenog muža oko 20.30 sati da mu kaže da će doći kući najkasnije do ponoći.
Kao važna članica kriznog tima zoološkog vrta, Martin je morala da bude sigurna da su sve životinje iz Klirvoter morskog akvarijuma Floride namirene i bezbedne tokom trajanja uragana.
Ali raspoloženje je bilo optimistično da će posledice biti minimalne.
„Osećali smo se prilično dobro“, kaže Martin, koja radi u akvarijumu 14 godina.
Nešto posle 21 sat u zgradu je počela da prodire voda.
Kuljajući ulicama, voda je počela da ulazi u akvarijum, ostavivši ih u 1,2 metra dubokoj vodi.
„Ja se uvek trudim da ostanem pribrana, da delujem puna samopouzdanja, ali, da vam iskreno kažem, duboko u sebi, osećala sam da je to jedan od strašnijih događaja kroz koje smo prošli“, kaže Martin.
Nestalo je struje.
Tim je proverio da li su životinje bezbedne u njihovim rezervoarima i prebacio one koje je mogao na viši nivo, a potom se brzo prebacio na sigurno na četvrtom spratu kad je shvatio da je suviše nebezbedno da nastave rad na prizemlju.
Tu su tokom noći čekali da prođe oluja.
U tri sata ujutro, kad se oglasio njen alarm za „proveru života“, Martin je znala da se nivo vode dovoljno spustio i da može da dođe do akvarijuma i proceni štetu.
„Bila je to sumorna šetnja“, kaže Martin.
„Gledate, vidite štetu, očajni ste i srce vas boli.“
Zamrzivači, veterinarska oprema, pumpe za vodu, kompresori za vazduh i mnoge druge alatke bili su uništeni.
Sve životinje, međutim, bile su bezbedne.
„Bila sam zahvalna bar zbog onoga što je ostalo čitavo“, kaže Martin.
Zbog štete nanete njihovim rezervoarima, Martin je ugovorila brzo preseljenje sedam morskih kornjača i dve morske krave, Jetija i Zambonija.
U saradnji sa lokalnom policijom, životinje su prebačene u druge objekte u državi u narednih 48 sati.
Tim Keli Martin potom je danima izbacivao vodu, čistio, popisivali šta je oštećeno ili nestalo
„Shvatili smo da su pred nama nedelje i meseci posla“, kaže Martin.
Ona još ne zna kada će uspeti do kraja da se oporave, ali njihovu reakciju na uragan Helen smatra uspešnom: njen tim je besprekorno sproveo u delo plan pripreme akvarijuma za nepogodu.
Plan se svake godine temeljno analizira i ažurira, kaže Martin, a sastoji se od preseljenja opreme i izloženih životinja na više spratove ukoliko je to neophodno.
Tokom trajanja uragana, trudili su se da životinje budu na bezbednom.
Ovo je samo jedan od mnogih zooloških vrtova i akvarijuma koji sprovode ovakve pripreme za hitne slučajeve.
Akvarijum Floride preselio je devet pingvina, pregršt meduza, šest zmija, tri guštera, tri kornjače, dva aligatora, dve žabe i krabu pustinjaka iz njihovih ograđenih prostora na prvom spratu.
Prebacili su ih na viši, bezbedniji nivo.
Morska laboratorija Mout u obližnjoj Sarasoti pretrpela je značajnu štetu u uraganu Helen.
Oluja je uništila glavni prilazni most Prirodnjačkom centru zapadne Severne Karoline, koji će biti zatvoren u doglednoj budućnosti, i poplavila i oborila drveće u zoološkom vrtu Grinvil u Južnoj Karolini.
Dok klimatske promene izazivaju više ekstremnih oluja kao što je uragan Helen – sa snažnijim udarima vetra, obilnijim padavinama i poplavama – većina zooloških vrtova, akvarijuma i drugih objekata koji drže životinje širom SAD ažuriraju planove za ekstremne vremenske uslove na godišnjem nivou i poprilično se trude da se pripreme za eventualnu katastrofu.
Zoološki vrtovi i akvarijumi obično osmišljavaju planove za hitne slučajeve koje potom usavršavaju i vežbaju tokom čitave godine.
Posle uragana Katrina 2005. godine, svi objekti moraju da imaju usvojene planove prema Zakonu o dobrobiti životinja iz 2006. godine.
Da bi dobile akreditaciju nacionalnog Udruženja zooloških vrtova i akvarijuma (AZA), ustanove moraju da imaju najmanje četiri vežbe u slučaju opasnosti održane uživo svake godine za ekstremne događaje najkarakterističnije za njihov region, kaže Den Eš, predsednik organizacije.
U to spadaju tornada, uragani, poplave, požari.
Zaposleni moraju da budu „obučeni i pripremljeni da izađe na kraj sa onim što ih snađe, šta god to bilo“, kaže Eš.
Slično tome, i životinjama je potrebna priprema.
Flamingosi, na primer, žive napolju i moraju da budu preseljeni u skloništa od uragana, tako da nekoliko puta godišnje, čuvari zooloških vrtova u Zoološkom vrtu u Palm Biču, na Floridi, obučavaju ptice da ih slede do skloništa.
„Nismo sigurni da li flamingosi misle da su niži ljudi ili misle da smo mi bledi flamingosi, ali zbog tog odnosa, oni žele da se druže sa nama, i zato ih mi samo zamolimo da pođu sa nama“, kaže Majk Terel, kustos životinjskih iskustava u zoološkom vrtu.
Oni ovo redovno vežbaju šetkajući se po zoološkom vrtu tokom vedrih dana, tako da kad nastupi kriza, „to je samo rutinski deo njihovog dana“, dodaje on.
Čuvari zoološkog vrta Palm Bič uče Freda i Velmu, dvoje 2,7 metara dugih američkih aligatora, kako da svakodnevno ulaze u prostore bezbedne od uragana.
I svakoga dana, oni uče majmune drekavce kako da se zaključaju u njihove vlastite sanduke za transport kako bi mogli biti prebačeni na sigurno.
Oni podučavaju Sesi, pantericu, da prepozna zvuk zvona koje označava da mora da se povuče u njen kavez.
„To se sve pretvara u igru i postaje zabava“, kaže Terel.
„Ponavljajući to iznova i iznova, čak i u vremena kad niko nije pod stresom, nadamo se da kad dođu stresna vremena, neće biti podozrivi prema onome što se dešava.“
Objekti takođe obično imaju agregate za hitne slučajeve i pristup kamionima hladnjačama za krizne situacije.
Zaposleni potkresuju drveća, skladište hranu, vodu i druge ključne zalihe na centralizovanim lokacijama kojima lakše mogu da pristupe.
Moramo i da obezbede stabilne lance snabdevanja hranom koja ne može da se čuva dugo, kao što je sveže granje eukaliptusa za koale, kaže Terel.
A makar neko u Terelovom kriznom timu mora da zna kako se pravi milkšejk sa lekom za bolesno srce njihovog ostarelog mravojeda Kruza.
„Svaka od životinjskih vrsta traži posebnu negu i o svemu morate da mislite da biste se starali o njima“, kaže Terel.
Tokom uragana Irma 2017. godine, Zoološki vrt u Palm Biču izgubio je žabu gatalinku, vidru i pticu arakari, verovatno zbog stresa izazvanog haosom oluje.
Dve afričke antilope uginule su u Zoološkom vrtu u Nejplsu na Floridi tokom iste te oluje.
Ali to su bili relativno mali gubici u poređenju sa nekim drugima.
Tokom uragana Katrina 2005. godine, akvarijum Odubon Američkog kontinenta u Nju Orleansu izgubio je skoro svih 10.000 životinja iz više od 530 vrsta, među njima šest peščanih tigrastih ajkula, kao i nekoliko morskih konjića, riba testerača, meduza, raža i pirana.
Jedan od glavnih razloga bio je nestanak struje, a rezervni agregat nije proradio.
Vežbe za bezbednost, međutim, retko obuhvataju evakuaciju.
Kad terate životinje da potpuno napuste teren zoološkog vrta, to je izuzetno stresno za njih, a čuvari ne mogu da rizikuju taj pritisak na životinje, kaže Greg Peči, direktor nege i dobrobiti životinja u Zoološkom vrtu Riverbenk u Južnoj Karolini.
Čak i kad se zna da oluje dolaze, one ne naprave uvek onoliku štetu kao što se najavljuje u vremenskim prognozama.
Stoga većina ustanova ima kaveze koji mogu da izdrže nalete uragane tamo gde životinje obično inače žive – kuće nalik bunkerima i ambare napravljene od zavarenog metala i izlivenog betona, pored njihovog otvorenog parčeta prostora, u koji mogu da se povuku svake noći.“
„Životinje ne znaju da je to uragan. Životinje su u fazonu: ‘Vidi ti to, stvarno je vetrovito, znate? Vidi kako pada kiša'“, kaže Peči.
„Mnoge životinje imaju mentalitet grabljivca i plena, i one su stvorenja navike. One žele da rade ono što su radile juče zato što su to radile, a nije ih pojeo lav.“
Mudi Gardens, zoološki vrt i odmaralište u Teksasu, doživeo je štetu vrednu otprilike 50 miliona dolara od poplave tokom uragana Ajka u septembru 2008. godine kad je nalet oluje poplavio njegove izložene prašumske životinje i uništio strujnu mrežu, ventilaciju i opremu za grejanje, baš kao i osvetljenje.
Posle oluje, tim je ugradio vodootporna vrata i plombe u oblastima u kojima se probila voda.
„Dok smo radili popravke, uključili smo rešenja otporna na plavljenje zgrade, što se dogodilo tokom uragana Ajka“, kaže menadžer stočarstva Greg Viteker.
Kad te specijalizovane oblasti nisu dostupne, čuvari zoološkog vrta prave skloništa za životinje u zgradama namenjenim ljudima.
„Koristili smo hodnike, koristili smo kupatila, kancelarije, bilo šta što može da zadrži životinje u istim zgradama“, kaže Tifani Barns, vanredna kustoskinja u zoološkom vrtu u Tampi.
„Bilo koja zgrada je opcija i ništa nije isključeno.“
Čuveni je primer kad su zaposleni u zoološkom vrta u Majamiju sklonila flamingose u muški toalet tokom uragana Endrjua 1992. godine.
„Toalet je bio savršeno mesto“, kaže Ron Megil iz tog zoološkog vrta.
„Nije bilo prozora, pod je od pločica tako da smo lako stavili podlogu za životinje i posle je očistili.
„I koliko god neobično zvučalo, imali su toalete sa vodom. I zato smo očistili te toalete, da bismo im omogućili izvor vode.“
Možda je to bilo neobično rešenje, ali je bilo delotvorno.
„Ne moram posebno da napominjem da je to što smo stavili flamingose u toalet da u ljemu sačekaju uragan Endrju verovatno spasilo njihove živote“, kaže Megil.
Isto jato flamingosa prebrodilo je uragan Džordž 1998. i uragan Flojd 1999. godine – takođe u toaletu, kaže Megil.
Tokom uragana Endrjua, oluja pete kategorije čiji je „zid oka“ prošao pravo kroz centar zoološkog vrta u Majamiju, sa vetrovima koji su prelazili brzinu od 241 kilometar na čas, zoološki vrt je bio praktično raskomadan.
Pruga sa jednim kolosekom zoološkog vrta je bila iščupana sa njenih podupirača i razbacana unaokolo.
„Izgledala je kao ispresavijana vešalica za odeću“, kaže Megil.
Stabla u borovoj šumi na kamenitom tlu oko zoološkog vrta „bila su iskrivljena i izlomljena kao da su čačkalice“, kaže Megil.
Prostor na otvorenom, ograđen žičanom ogradom u kom je bio skućen Toši, ogromni crni nosorog, imao je rupe u ogradi „kao da je kroz njega ispaljivana đulad“, kaže Megil.
Petoro sisara stradalo je od pijenja vode kontaminirane kršem, a više od 100 ptica iz kaveza zoološkog vrta stradalo je kad se na njega obrušila kamp-kućicom koju je vetar ispalio „kao torpedo“.
Megilov tim nije se spremao za događaj koji bi uništio čitavu ustanovu i nije imao mesta gde da zatvori većinu životinja.
Zbog toga je, kaže on, drugi ključni korak pripreme za ekstremne vremenske uslove dogovor sa drugim ustanovama u oblasti gde mogu da pošalju životinje da se oporave od oluje.
„Ne samo da imamo plan da zaštitimo naše životinje, već imamo i plan da ih preselimo, ako ustanova koja ih drži nije uspela da preživi“, kaže Megil.
