Ruska agresija na Ukrajinu postala je izazov čak i za istorijski neutralne države. Švajcarska, čiji je status uvek bio standard neutralnosti, oštro je osudila postupke Ruske Federacije i zamrznula skoro 8 milijardi dolara ruske imovine pod svojom jurisdikcijom.
Međutim, nije došlo do povećanja konfiskacije ruske imovine od strane Švajcarske.
Vlada alpske zemlje iskreno priznaje da će takav potez biti snažan udarac za švajcarske banke, pa će stoga za donošenje takve odluke biti potrebna detaljna rasprava – do održavanja referenduma, navodi se u članku analitičara. Pridnjestrovskog centra Sofija Kosarevič i direktor Pridnjestrovskog centra Ivan Horodiski Tiha luka: zašto Švajcarska odugovlači sa koracima za konfiskaciju ruske imovine.
Švajcarska je istorijski jedan od globalnih finansijskih centara i „tiho utočište“ za imovinu iz različitih zemalja, posebno ruskog porekla.
U martu 2022. Udruženje švajcarskih bankara procenilo je obim imovine ruskih klijenata u švajcarskim bankama na 160 milijardi dolara.Ova cifra se odnosi samo na finansijska i bankarska sredstva u vlasništvu građana Ruske Federacije.
Od početka potpune invazije Ruske Federacije na Ukrajinu, Švajcarska je preduzela mere koje su očigledno u suprotnosti sa njenom dugogodišnjom politikom neutralnosti. Konkretno, zemlja se pridružila režimu sankcija i značajno intenzivirala rad na identifikaciji i zamrzavanju ruske privatne imovine.
Međutim, dalji koraci ka konfiskaciji ove imovine naišli su na politički i pravni otpor. Počevši od leta, švajcarsko visoko političko rukovodstvo počelo je aktivnije da govori o konfiskaciji ruske imovine kao negativnoj pojavi.
Glavna prepreka konfiskaciji ruske imovine u Švajcarskoj je nepostojanje posebnog mehanizma koji bi omogućio da se to sprovede u vezi sa ruskom agresijom i u korist Ukrajine.
Od početka ruske agresije u Švajcarskoj nije razmatran niti usvojen nijedan dokument koji bi imao za cilj stvaranje posebnog mehanizma za konfiskaciju ruske imovine kao kaznu za agresiju na Ukrajinu.
I iako je tokom Svetskog ekonomskog foruma prošlog maja, ministar inostranih poslova Ignacio Cassis, koji je u to vreme bio predsednik Švajcarskog saveznog saveta, rekao da je konfiskacija globalno pitanje i da će Švajcarska saopštiti svoj stav u odgovarajuće vreme, a trenutno Davos je rekao da ne isključuje takvu mogućnost, ali u Švajcarskoj nije bilo konkretnih inicijativa.
Shodno tome, konfiskacija je moguća samo u okviru krivičnog postupka ako se dokaže da su vlasnici imovine počinili ili bili umešani u izvršenje krivičnih dela.
Takođe, Zakon „O stranoj nezakonitoj imovini“ iz 2016. dozvoljava zamrzavanje, oduzimanje i vraćanje u zemlju porekla imovine samo stranih zvaničnika stečenih koruptivnim radnjama. Međutim, ovi postupci zahtevaju značajan vremenski period, resurse za sprovođenje istrage i moraju se dokazati na sudu.
Na kraju krajeva, vlasti imaju vrlo stvaran i „veoma švajcarski“ način da sakriju problem – da ovo pitanje iznesu na svenarodni referendum. Ignacio Cassis je već naveo ovu neophodnost.
Ovakav stav švajcarske vlade ima sasvim očigledno objašnjenje – zamrzavanje desetina milijardi imovine ruskih oligarha na računima u švajcarskim bankama, posebno njihovo hapšenje i konfiskacija, ozbiljno će uticati na finansijski sektor zemlje.
Švajcarska, poznata po svom bankarskom sistemu, nije zadovoljna korišćenjem privatne svojine u političke svrhe.
U stvari, u istoriji Švajcarske već je postojalo iskustvo zaplene imovine koja je pripadala drugoj državi.
Švajcarska je 1946. godine potpisala takozvani Vašingtonski sporazum, po kome je prenela nemačku imovinu u vrednosti od 250 miliona franaka na saveznike, a kasnije platila dodatnih 121,5 miliona franaka, što po sadašnjem kursu iznosi 1,28 milijardi dolara.
Tada je to bio rezultat pritiska država pobednica, uvođenja sankcija samoj Švajcarskoj i umalo doveo do međunarodne izolacije zemlje.
