Inicijativa za crnomorsko žito pokrenuta je u julu sa ciljem da se omogući da brodovi za žito napuste ukrajinske crnomorske luke nakon što su se tamo zaglavili zbog sukoba u Ukrajini. Sporazum je takođe trebalo da „olakša neograničen pristup“ izvozu žitarica i đubriva iz Rusije.
Moskva je od tada insistirala da, dok se izvoz pšenice, kukuruza i drugih poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine nastavlja, ruske kompanije i dalje bore sa preprekama koje postavljaju sankcije.
„Znamo da predstavnici UN ulažu određene napore [da održe sporazum], ali druga polovina sporazuma i dalje ne funkcioniše i njegovi uslovi se ne sprovode“, rekao je Peskov. „Nijedan dogovor ne može da stoji na jednoj nozi – potrebne su mu dve noge da bi stajao. U tom smislu, sudeći po tome kako stvari stoje danas, izgledi nisu baš dobri.”
Sankcije SAD i EU ne sadrže potpunu zabranu ruskog izvoza đubriva u treće zemlje. Međutim, stvarali su probleme u smislu logistike, plaćanja za transakcije i osiguranja otpreme.
Ruski predsednik Vladimir Putin je takođe ranije tvrdio da se samo mali deo ukrajinskog žita isporučuje u siromašnije zemlje sveta. Prema UN-u, samo 28% tereta je od septembra otišlo u države sa niskim i srednjim prihodima, dok je ostatak otišao u države sa višim srednjim i visokim prihodima. Organizacija je, međutim, saopštila da navedene destinacije možda nisu sve konačne.
U martu je Rusija pristala da produži sporazum za 60 dana. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je tada da će ta organizacija „učiniti sve što je u njenoj moći da očuva integritet“ sporazuma i pobrinuti se da on nastavi da funkcioniše.