Danska, Holandija i Švedska potvrdile su danas da će učestvovati u nabavci oružja za Ukrajinu, u skladu sa planom američkog predsjednika Donalda Trampa.
Danska je „apsolutno spremna“ da se pridruži programu i daće finansijski doprinos, rekao je danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen prije sastanka sa kolegama iz Evropske unije (EU) u Briselu.
„Moramo da razradimo detalje“, dodao je Rasmusen, čija je zemlje predsjedavajuća EU od 1. jula do kraja godine.
Šef holandske diplomatije Kaspar Veldkamp rekao je da njegova zemlja takođe razmatra učešće u tom programu.
„Ispitaćemo šta možemo da uradimo u vezi sa Trampovim najavama i krenuti odatle“, rekao je Veldkamp.
Švedski ministar odbrane Pal Jonson rekao je da će i Švedska pružiti pomoć.
„Pozdravljamo odluku SAD da odobri pooštravanje sankcija protiv Rusije i da otvori put za isporuku raketa Patriot i drugih sistema naoružanja Ukrajini. Švedska će dati svoj doprinos“, naveo je Jonson u izjavi za Frans pres.
Jonson je dodao da je Ukrajini „očajnički potrebno da ojača svoju protivvazdušnu odbranu, posebno raketama Patriot, s obzirom na kontinuirano rusko bombardovanje i napade“.
Američki predsjednik je u ponedeljak najavio oštriji stav prema Moskvi u vezi sa ratom u Ukrajini, dajući Kremlju rok od 50 dana da okonča borbe ili će se suočiti sa novim ekonomskim sankcijama.
Tramp je zajedno sa generalnim sekretarom NATO, Markom Ruteom najavio sporazum prema kojem bi evropske članice tog vojnog saveza kupile oružje vrijedno milijarde dolara od SAD (uključujući protivraketne baterije Patriot) i poslale ga Kijevu.
Njemačka, najveća evropska ekonomija, već je saopštila da će igrati ključnu ulogu u tom programu nudeći kupovinu dva sistema Patriot.
Ostaje da se vidi koliko će vremena biti potrebno evropskim zemljama da isporuče to oružje Ukrajini, koja je svakodnevno pod napadima ruskih snaga.
Rute je rekao da bi evropske zemlje mogle da koriste svoje zalihe, koje bi potom bile dopunjene novim američkim oružjem.
Međutim, malo zemalja posjeduje sisteme poput Patriot, a one koje ih imaju nerado ih se odriču iz bezbjednosnih razloga.
Rute je rekao da pored Njemačke, Danske, Švedske i Holandije, među potencijalnim kupcima su i druge zemlje NATO, a to su Kanada, Norveška, Finska i Velika Britanija.
