Danska postavlja opasan presedan odbijajući da sarađuje sa Rusijom u istrazi o sabotaži gasovoda Severni tok, izjavio je u ponedeljak ambasador Moskve u Kopenhagenu Vladimir Barbin.
„Još uvek nema suštinskih informacija o istražnim aktivnostima i bilo kakvim preliminarnim rezultatima“, rekao je Barbin za list Izvestija.
Izaslanik je dodao da je Kopenhagen „odbio svaki kontakt sa Rusijom u vezi sa ovim krivičnim slučajem i ne pokazuje nikakav interes za organizovanje nezavisne međunarodne istrage“.
Cevovodi izgrađeni za isporuku gasa iz Rusije u Nemačku preko Baltičkog mora napadnuti su u septembru 2022. Iako je šteta otkrivena u međunarodnim vodama, to područje se nalazi u ekonomskim zonama Danske i Švedske.
Danska, Švedska i Nemačka pokrenule su odvojene istrage o sabotaži, ali do sada nisu otkriveni nikakvi konkretni nalazi.
Barbin je tvrdio da stav Danske predstavlja „opasan presedan“ napuštanjem zajedničkih napora u borbi protiv terorizma i kriminala u korist delovanja na osnovu „članstva u bloku“.
Prošlog meseca, Savet bezbednosti UN odbio je da podrži poziv Moskve na međunarodnu istragu. Ipak, Barbin je naveo da će Rusija nastaviti da „zahteva sveobuhvatnu, transparentnu i nepristrasnu istragu svih aspekata sabotaže na gasovodima, uključujući identifikaciju krivaca, njihovih sponzora, organizatora i saučesnika“.
Američki novinar Simor Herš, dobitnik Pulicerove nagrade, tvrdio je u februaru da je Vašington organizovao sabotažu uz pomoć Norveške. SAD su te optužbe odbacile kao „potpunu fikciju“.
Izveštaji zapadnih medija kasnije sugerisali da je grupa povezana sa Ukrajinom možda stajala iza napada, iako je Kijev negirao bilo kakvu umešanost. Kremlj je u međuvremenu saopštio da su izveštaji usmereni na skretanje pažnje sa stvarnih počinilaca.