Spasilački timovi radili su rano u utorak na oslobađanju ljudi zarobljenih u ruševinama zgrada u južnoj Turskoj, dok je broj poginulih u razornom zemljotresu dan ranije u toj zemlji porastao na skoro 3.000.
Zemljotres jačine 7,8 stepeni Rihterove skale zahvatio je obe zemlje rano u ponedeljak, srušivši čitave stambene blokove, razorivši bolnice i ostavivši na hiljade ljudi povređenih ili bez krova nad glavom.
Skoro 8.000 ljudi spašeno je iz 4.758 zgrada uništenih u potresima dan ranije, saopštila je turska uprava za katastrofe i vanredne situacije (AFAD) u svom najnovijem saopštenju.
Šef AFAD-a Junus Sezer rekao je da je 2.921 osoba umrla u Turskoj dok su naknadni potresi nastavili da potresaju region. Još jedan zemljotres jačine 5,6 stepeni Rihterove skale pogodio je centralnu Tursku u utorak, saopštio je Evropski mediteranski seizmološki centar (EMSC).
Hladno zimsko vreme ometalo je potragu za preživelima tokom noći. Ispod gomile ruševina u južnoj provinciji Hataj čuo se ženski glas koji je dozivao pomoć. U blizini je beživotno ležalo telo malog deteta.
Plačući na kiši, stanovnik koji je dao svoje ime kao Deniz, očajan je krštao ruke.
„Punu buku, ali niko ne dolazi“, rekao je. „Mi smo slomljeni, mi smo shrvani. Bože moj… Oni zovu. Govore, ‘Spasi nas’, ali mi ih ne možemo spasiti. Kako ćemo ih spasiti? od jutra niko.“
Temperature su preko noći pale blizu nule, pogoršavajući uslove za ljude zarobljene pod ruševinama ili ostavljene bez krova nad glavom.
U Kahramanmarasu, severno od Hataja, cele porodice su se okupljale oko vatre i umotavale se u ćebad da bi se ugrejale.
„Jedva smo izašli iz kuće“, rekao je Neset Guler, skupljen oko vatre sa svoje četvoro dece. „Naša situacija je katastrofa. Gladni smo, žedni smo. Jadno je.“
Zemljotres, koji je praćen nizom naknadnih potresa, bio je najveći zabeležen od strane američkog Geološkog zavoda u svetu od potresa u udaljenom južnom Atlantiku u avgustu 2021.
Bio je to najsmrtonosniji zemljotres u Turskoj od zemljotresa slične magnitude 1999. godine u kojem je poginulo više od 17.000 ljudi. Skoro 16.000 je povređeno u zemljotresu u ponedeljak.
Najmanje 1.444 osobe su poginule u Siriji, a oko 3.500 je povređeno, prema podacima vlade Damaska i spasilačkih radnika u severozapadnom regionu koji kontrolišu pobunjenici.
Loše internet veze i oštećeni putevi između nekih od najteže pogođenih gradova na jugu Turske, u kojima žive milioni ljudi, ometali su napore za procenu i rešavanje uticaja.
Turski predsednik Tajip Erdogan, pripremajući se za teške izbore u maju, nazvao je potres istorijskom katastrofom i rekao da vlasti čine sve što mogu.
„Svi ulažu srce i dušu u napore, iako zimska sezona, hladno vreme i zemljotres koji se dešava tokom noći otežava stvari“, rekao je on. On je rekao da je 45 zemalja ponudilo pomoć u potrazi i spasavanju.
U turskom gradu Iskenderunu, spasioci su se popeli na ogromnu gomilu otpada koja je nekada bila deo jedinice intenzivne nege državne bolnice u potrazi za preživelima. Zdravstveni radnici su učinili sve što su mogli da se izbore sa novom navalom povređenih pacijenata.
„Imamo pacijenta koji je odveden na operaciju, ali ne znamo šta se dogodilo“, rekla je Tulin, žena u 30-im godinama, stojeći ispred bolnice, brišući suze i moleći se.
U Siriji, posledice zemljotresa su pogoršane razaranjem više od 11 godina građanskog rata.
Visoki humanitarni zvaničnik UN rekao je da nestašica goriva i surovo zimsko vreme takođe stvaraju prepreke njegovom reagovanju.
„Infrastruktura je oštećena, oštećeni su putevi koje smo koristili za humanitarni rad, moramo da budemo kreativni u tome kako da dođemo do ljudi… ali mi naporno radimo“, rekao je rezidentni koordinator UN El-Mostafa Benlamlih za Rojters. u intervjuu putem video linka iz Damaska.
Dva stanovnika grada, koji je teško oštećen u ratu, rekli su da su zgrade pale u satima nakon zemljotresa, koji se osetio čak na Kipru i Libanu.
