Premijerka Džasinda Ardern posetila je u četvrtak naučnike u novozelandskoj bazi Skot na Antarktiku, u okviru putovanja čiji je cilj da istakne izazove klimatskih promena, posvećenost njene zemlje kontinentu i potrebu za regionalnom saradnjom.
Pošto je stigla u sredu na početak svog 72-časovnog putovanja, Ardern je u snimku poslatom preko noći rekla da je prisustvo Novog Zelanda na Antarktiku u „kritičnom trenutku“ jer baza dolazi do kraja svog života.
„Uloga koju mi igramo i naši naučnici ovde, je neverovatno važna za našu sadašnjost i našu budućnost“, rekla je ona tokom posete povodom 65. godišnjice Skota Bejsa.
Prošle godine, Novi Zeland je objavio da izdvaja 344 miliona novozelandskih dolara (200,72 miliona dolara) za obnovu baze, kako bi podržao prisustvo Novog Zelanda tamo u narednih 50 godina.
„(Antarktik) postaje sve sporniji region u kome moramo da održavamo i štitimo integritet ovog krhkog dela sveta“, rekla je Ardern u izjavi u kojoj je najavila svoje putovanje.
Novi Zeland ima pravo na zavisnost od Rosa, ili oko 15% kontinenta.
„Saradnja na Antarktiku i u sistemu Ugovora o Antarktiku važnija je nego ikad dok se bavimo krizama klimatskih promena i gubitka biodiverziteta“, dodala je Ardern.
Poslednjih godina i Rusija i Kina investirale su u svoje sposobnosti i prisustvo na Antarktiku, a zapadne vlade su reagovale na sličan način.
Ranije ove godine, Australija, koja ima najveće pravo na Antarktiku, objavila je planove da potroši nešto više od 804 miliona australskih dolara (522,04 miliona dolara) za kupovinu dronova i helikoptera i postavljanje mobilnih stanica kako bi ojačala svoje interese tamo.
„Ono što (Ardern) radi označava, bukvalno i metaforički, stalnu posvećenost Novog Zelanda svojim teritorijalnim zahtevima na Antarktiku, njeno prisustvo na Antarktiku i njegovu posvećenost delovanju na Antarktiku“, rekao je Alan Hemings, specijalista iz Krajstčerča. o upravljanju Antarktikom na Univerzitetu u Kenterberiju.
Dok je Ardern posetio ledeni kontinent, veliki međunarodni sastanak o očuvanju Antarktika bio je u toku u Hobartu, Australija. Uticaj klimatskih promena na Antarktik učinio ga je kritičnom lokacijom za istraživanje.
Ove nedjelje, američka služba za ribu i divlje životinje odobrila je zaštitu ugroženih vrsta carskog pingvina.
„Sve je krhkija i ruši se na ivicama i nauka nas upućuje u pravcu u kojem mislim da više ne možemo ignorisati hitnost problema ovde na Antarktiku ili ne odvojiti vreme za njih“, rekla je Monika Medina, SAD. pomoćnika državnog sekretara koji prisustvuje sastanku u Hobartu.
