Baš to je Miomir Kecmanović mogao da postigne u nedelju u Eštorilu, igrao je oba finala, i singla i dubla, mogao je da postane prvi srpski teniser sa duplom krunom, ali je posle oba ostao kratkih rukava.
Novak Đoković je mogao da postigne takav uspjeh još na početku karijere, 2007. Tada je u Adelejdu osvojio pehar u singlu, ali je u dublu sa Čehom Radekom Štepanekom poklekao. Naravno, da je Novak češće igrao ovu konkurenciju, sigurno bi imao mnogo više šansi. Ali on rijetko igra dubl, a i kada ga igra, važnije mu je da ga iskoristi za što bolju pripremu za singl nego da juri trofeje. To se vidi i po činjenici da je veoma retko igrao sa najvećim asovima iz ove kategorije.
I Viktor Troicki je bio blizu. On je 2010. u Moskvi osvojio pehar u pojedinačnoj konkurenciji ali je u igri parova izgubio finale sa Jankom Tipsarevićem .
Dame su bile uspješnije – taj uspjeh su postigle Monika Seleš i Jelena Dokić . Legendarna Novosađanka je 1990. osvojila Rim u singlu i u dublu sa Kanađankom Kelesi .
Monika je duplu krunu odnela kući još jednom, 1998. u Tokiju, a partnerka u dublu je bila Ana Kurnjikova . Ali tada je već igrala kao Amerikanka, tako da se taj uspjeh ne može pripisati srpskom tenisu.
Da li je bila inspirisana svojom slavnom prethodnicom, tek Dokićeva je duplu krunu osvojila u Sarasoti, gradiću na Floridi u kome se Monika nastanila. Bila je najbolja 2002. u singlu i u dublu sa Ruskinjom Lihovcevom . Bilo je to u periodu kada je Jelena igrala za Srbiju.
Olga Danilović je takođe bila blizu, prošle godine u Lozani. Osvojila je trofej u dublu sa Kiki Mladenović , francuskom teniserkom našeg porekla, ali je u singlu morala da se zadovolji utešnom nagradom.
Nije dupla kruna, pogotovo na seriji 250, kao što je Eštoril, bog zna kako veliki podvig, ali nije ni nevažno kada se jedan teniser istog dana okiti sa dva pehara.
Kecmanović nije iskoristio ovu priliku u Portugaliji, tako da sa čekanje muškog tenisa na taj rezultat nastavlja.
