Evropa je prebrodila energetsku krizu koja je do sada usledila nakon ruske invazije na Ukrajinu, ali preduzeća i domaćinstva već razmišljaju o tome kako da prežive sledeću zimu.
Blagi vrijemenski uslovi, državna pomoć, skladišta gasa punim kapacitetom i uvoz energije iz drugih regiona pomogli su Evropi da ograniči ekonomsku štetu izazvanu ratom.
Izvan zapadnog industrijskog grada Dortmunda u Nemačkoj, pivara Veltins se prilagodila korišćenjem boca za višekratnu upotrebu, delimično pretvorivši svoju peć na gas da koristi lož ulje i potrošivši 30 miliona evra (32,5 miliona dolara) za zalihe sirovina.
„Nismo morali da smanjimo našu proizvodnju“, rekao je portparol Veltinsa Ulrih Bijen za AFP.
Nemačka, koja se pre rata u velikoj meri oslanjala na uvoz ruskog gasa, pružila je ogromnu pomoć potrošačima, borila se da napuni svoja skladišta i pronašla nove izvore energije dok je Moskva zatvarala slavine.
Vlada je prošle nedelje saopštila da očekuje da će najveća evropska ekonomija izbeći recesiju ove godine, iako su podaci od ponedeljka pokazali smanjenje u poslednja tri meseca 2022.
Da bi povećali zimske zalihe, Nemačka i njeni susedi iz EU su kupili LNG od Katara i Sjedinjenih Država, koji je skuplji od ruskog gasa koji se dopremao gasovodima.
Uvoz LNG-a u Evropi skočio je za 60 odsto u 2022. u odnosu na prethodnu godinu, prema Institutu za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu (IEEFA).
Kao rezultat toga, „najgori scenariji za zimu 2022/2023. nisu se desili“, rekao je Fabian Skarboe Ronningen, viši analitičar za istraživanje tržišta električne energije u kompaniji Ristad Energi.
Evropske zalihe gasa su trenutno na 72 procenta kapaciteta – udvostručeno u ovo vreme prošle godine.
S obzirom da su temperature ove zime bile povoljnije nego inače, evropski potrošači su kasnije uključili grejanje – držeći račune pod kontrolom, osiguravajući da rezerve ostanu visoke.
Potražnja za prirodnim gasom opala je za 12 odsto u 2022. nakon ruske invazije krajem februara u poređenju sa prosekom 2019-2021, prema Bruegelovom istraživačkom centru u Briselu.
„To je bilo apsolutno, mislim, izvanredno“, rekla je Brigelova istraživačica Simon Taljapijetra.
Snabdevanje je dobilo još jedan podsticaj od progresivnog vraćanja na tok nekoliko francuskih nuklearnih reaktora koji su isključeni.
Nakon ruske invazije, evropske cene energije dostigle su rekordne nivoe — premašivši 300 evra po megavat satu u avgustu pre pada nakon što su vlade požurile da povećaju skladištenje.
Glavni evropski fjučers ugovor sada je postavljen na oko 55 evra – što je još uvek oko duplo više nego što je bio pre pandemije COVID-19.
Ali pad tek treba da se vidi na računima domaćinstava jer veletrgovci kupuju mesecima unapred, ostavljajući potrošače da se bore da plate dok inflacija raste.
„Čak će i sledećeg meseca biti borba“, rekla je Dora Hesus, 42-godišnja Londončanka na državnim beneficijama čiji je račun porastao za 100 funti (123 dolara) sa 82 funte ranije.
Neki analitičari kažu da bi povratak na tipične cene mogao potrajati godinama.
„Sve oči su već uprte u zimu 2023/2024“, rekao je Roningen, napominjući da će ruske zalihe ostati van jednačine.
„Evropa će se još više oslanjati na LNG 2023. godine, jer je ovo prva puna godina sa veoma malim količinama koje dolaze iz Rusije“, rekao je on.
A ako se azijska potražnja oporavi, „konkurencija između Evrope i Azije za LNG će postati još jača, što bi moglo rezultirati višim cenama nego što vidimo sada“.
Za Taljapijetru, „Evropa je u boljoj poziciji u odnosu na prošlu godinu, jer je prošle godine Evropa uspela da pronađe novu energetsku ravnotežu nakon šoka od prekida isporuke ruskog gasa“.
Rekao je da se potražnja mora držati pod kontrolom koliko god je to moguće dok se u sistem dodaje više obnovljivih izvora energije.
„Mislim da će za evropske zemlje biti veoma važno da se koordiniraju“ oko punjenja rezervoara za skladištenje jer „treba da izbegnemo ovu trku za gasom koju smo videli tokom leta“, rekao je Taljapijetra.
„Što više koordiniramo, više možemo da uštedimo novac.
