Skoro sve zemlje širom svijeta kriminalizuju abortus u nekim okolnostima, uprkos rizicima po javno zdravlje i uticaju na ljudska prava, nalazi pregled obima kazni za postupak u 182 nacije, objavljen u časopisu otvorenog pristupa BMJ Global Health.
Oko 134 zemlje kažnjavaju one koji traže abortus, dok 181 kažnjava pružaoce usluga, a 159 kažnjava i one koji pomažu u postupku, pokazuje pregled.
Dokazi pokazuju da kriminalizacija ne sprečava žene da se odluče na abortus; već ograničava ili odlaže pristup bezbednom abortusu i povećava potrebu za okretanjem nebezbednim i neregulisanim uslugama, ističu istraživači.
Kriminalizacija takođe pomaže da se smanji dostupnost obučenih pružalaca usluga abortusa i relevantnih veština u zdravstvenoj radnoj snazi, dodaju oni.
Da bi saznali obim krivičnih kazni za traženje, pružanje i pomaganje pri abortusu širom sveta, istraživači su do oktobra 2022. koristili podatke iz Globalne baze podataka o politici abortusa (GAPD), koja pokriva zemlje članice UN.
Devet zemalja je isključeno iz pregleda jer regulacija abortusa nije ujednačena u različitim jurisdikcijama: Nigerija; Bosna; Ujedinjeno Kraljevstvo; Meksiko; U.S.; Australija; Kina; Švajcarska; i Kanada.
Analiza podataka pokazala je da su u 163 zemlje definicija i kazne za prekršaje u vezi sa abortusom sadržane u opštem krivičnom zakonu. U 12 zemalja, prekršaji i kazne se nalaze u zakonima specifičnim za abortus; u 8 se nalaze u drugim vrstama pravnih izvora, kao što su zdravstveni zakoni, zakoni o reproduktivnom zdravlju i zakoni o deci.
U 11 zemalja, abortus je potpuno kriminalizovan i zabranjen u svim okolnostima, ali je postupak kriminalizovan u nekim okolnostima u većini preostalih.
U 134, kažnjena je osoba koja traži abortus; u 181, to su provajderi; a u 159, oni koji pomažu u pristupu ili obezbeđivanju podležu krivičnim kaznama.
Raspon kazni sa kojima se mogu suočiti osobe osuđene za prekršaje u vezi sa abortusom je širok, iako su novčane kazne i zatvor najčešći.
U 91 zemlji maksimalna kazna za one koji traže raskid je do 5 godina zatvora za sporazumni abortus, pri čemu ne važe otežavajući faktori. U 25 zemalja maksimalna kazna je između 5 i 10 godina, a između 10 godina i doživotnog zatvora u Ekvatorijalnoj Gvineji i Zambiji. Na Kiribatiju, Solomonskim Ostrvima, Tuvaluu, Barbadosu, Belizeu i Jamajci, osoba koja traži abortus može biti doživotno zatvorena; 48 zemalja izriče kazne.
Dok se u nekim zemljama novčane kazne mogu izreći kao alternativa zatvoru, u većini se novčane kazne mogu izreći uz zatvorsku kaznu. Slične kazne važe i za provajdere.
Tamo gde se primenjuju otežavajući faktori, kao što su smrt, mlada starost, uskraćena saglasnost, maksimalna zatvorska kazna za pružaoce usluga može biti 20 ili više godina u Alžiru, Burundiju, Maleziji, Maliju, Maroku, Šri Lanki, Tajlandu, Obali Slonovače i Turskoj, i doživotni zatvor u Beninu, Burkini Faso, Ruandi, Singapuru, Južnom Sudanu i Indiji.
Sedamdeset šest zemalja kažnjava pružaoce abortusa. Četrdeset osam primenjuje profesionalne sankcije, koje uključuju: oduzimanje ili oduzimanje opreme; degradacija; zatvaranje objekata; zvanična upozorenja; prekid zaposlenja; suspenzija iz prakse; suspenzija kvalifikacija; i potpuna zabrana ponovnog rada na terenu ili držanja određenih funkcija.
Za one koji pomažu u pristupu ili pružanju abortusa, maksimalna kazna je između 5 i 10 godina zatvora u 16 zemalja, i između 10 godina doživotnog zatvora u Beninu, Demokratskoj Republici Kongo, Irskoj, Ekvatorijalnoj Gvineji, Svetom Vinsentu i Grenadini. Na Barbadosu, maksimalna kazna je doživotni zatvor.
Pedeset devet zemalja izriče novčane kazne za osobe koje pomažu u abortusu; 33 primenjuju profesionalne sankcije za one koji deluju u medicinskom svojstvu, kao što su farmaceuti i medicinske sestre savetnici.
U nekim zemljama se mogu primeniti i druge kazne. To uključuje zabranu boravka ili ostvarivanja građanskih i porodičnih prava, doživotnog prevoza, retributivnu pravdu, „krvavi novac“, društveno-korisni rad, teški rad i prinudni rad.
Dvadeset četiri zemlje propisuju neke od ovih kazni za pružaoce usluga, 15 za one koji pomažu u abortusu i 13 za one koji traže abortus.
Trideset četiri ograničavaju širenje informacija o abortusu i uslugama abortusa, čak i kada je postupak u nekim okolnostima legalan.
„Čisto niz kazni sa kojima se osobe uključene u abortus mogu suočiti, u zavisnosti od toga gde se nalaze, podržava argument da su odredbe koje kriminalizuju abortus proizvoljne“, kažu istraživači.
Štaviše, „regulisanje abortusa kroz isti pravni instrument i isti institucionalni aparat kao što su ubistvo, seksualni napad i pljačka može pogoršati zabrinutost u vezi sa traženjem i pružanjem abortusa kada je to kriminalizovano“, dodaju oni.
„Studije u zemljama u kojima je abortus u potpunosti ili delimično dekriminalizovan, takođe su primetile nekoliko prednosti za osobe koje traže abortus kao rezultat, uključujući pristup kvalitetnijoj nezi, niže stope smrtnosti majki i povećanje obrazovanja, rezultata u karijeri i zarade“, ističu istraživači.
„Međunarodni zakon o ljudskim pravima zahteva od zemalja da preduzmu mere za smanjenje smrtnosti i morbiditeta majki“, primećuju oni, dodajući da njihovi nalazi „jačaju argumente za dekriminalizaciju“.
