To je jedna od retkih namirnica koju su skoro svi na planeti konzumirali u nekom trenutku. Povezan je sa nizom zdravstvenih koristi, od smanjenja rizika od astme i dijabetesa tipa 1 do borbe protiv infekcija.
Ipak, uprkos ogromnoj ulozi koju ima u održavanju naše vrste, ova esencijalna supstanca — ljudsko mleko — bila je predmet neobično malo istraživanja, posebno u poređenju sa drugim aspektima ishrane i reprodukcije.
U četvrtak, UC San Diego zvanično otvara Institut za ljudsko mleko, prvu akademsku instituciju u SAD koja je posvećena ključnom elementu ljudske ishrane koji nauka na mnogo načina tek počinje da razume.
„Smatram da je fascinantno da znamo tako malo o tome“, rekao je direktor instituta Lars Bode, biolog šećera u UCSD. „Kako je moguće da postoji čitav biosintetički put u ljudskom telu gde bi, ako biste ovo morali da stavite u udžbenik biohemije, imali praznu stranicu?“
Otprilike 95% beba konzumira ljudsko mleko u nekom trenutku svog mladog života, prema izveštaju UNICEF-a za 2018. Američka akademija za pedijatriju, Svetska zdravstvena organizacija i UNICEF kažu da bi to trebalo da bude jedina hrana koja se daje bebama u prvih šest meseci života.
Obilna istraživanja su otkrila korelacije između ishrane odojčadi od majčinog mleka i boljih zdravstvenih ishoda u detinjstvu i kasnijem životu, uključujući smanjene rizike od dugoročnih problema kao što su gojaznost, kardiovaskularne bolesti, leukemija u detinjstvu, pa čak i sindrom iznenadne smrti odojčadi. Dok mnoge bebe dobijaju mleko dojenjem, prednosti i dalje važe ako dolazi iz bočice ili bolničke cevi za hranjenje.
Mleko ne mora da bude od biološkog roditelja: za razliku od krvi ili koštane srži, u doniranom majčinom mleku ne postoje biološki markeri koji ograničavaju ko može da ga primi.
Vrednost ljudskog mleka za našu vrstu nije tajna, ali mnoga pitanja o njemu ostaju bez odgovora. Među njima: Zašto mleko proizvedeno iz ljudskog tela ima prednosti koje nisu u formuli dizajniranoj da ga što bliže oponaša? Zašto se količina mleka toliko razlikuje među ženama i između pojedinačnih trudnoća?
I kako to da dojimo toliko dugo koliko smo na planeti, a još uvek ne znamo ove stvari?
Nekih pola tuceta američkih univerziteta ima institute posvećene vinu, neki od njih sežu decenijama unazad. Univerzitet Vanderbilt ima institut za proučavanje kafe od 1999. godine.
U TED govoru 2018, Kejti Hinde, direktorka Laboratorije za uporednu laktaciju na Državnom univerzitetu u Arizoni, rekla je da Nacionalna medicinska biblioteka ima više studija posvećenih paradajzu nego ljudskom mleku.
„To što znamo mnogo manje o majčinom mleku, prvoj tečnosti koju je mladi sisar prilagođen da konzumira, trebalo bi da nas naljuti“, rekla je ona u svom govoru.
U UCSD, tri glavne komponente novog instituta su Bodeova laboratorija, Centar za istraživanje izvrsnosti za majčino mleko i bebe; UC Health Milk Bank, koja je prošle godine podelila 200.000 unci doniranog majčinog mleka; i Biorepozitorijum za istraživanje ljudskog mleka, koji drži više od 50.000 uzoraka doniranog humanog mleka za upotrebu u naučnim istraživanjima.
„Ovde dolazi toliko mleka da zaista možemo da pokrenemo istraživanje“, rekla je dr Liza Stelvagen, pedijatar i kodirektor instituta koji vodi banku mleka. Biti u stanju da odmah razumete kako patogen utiče na snabdevanje bebama hranom je od suštinskog značaja, rekla je ona, dodajući da, u krizi, „ne možete prekinuti dojenje“.
Ovo je postalo očigledno kada je COVID-19 udario. Iako su američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti i Svetska zdravstvena organizacija ohrabrivali roditelje da nastave sa dojenjem, nije bilo pouzdanih podataka o tome da li koronavirus može da pređe na decu preko zaraženog mleka.
Epidemiolog Kristina Čembers, koja vodi biorepozitorijum, objavila je poziv za donacije mleka od dojilja koje su sumnjale ili znale da su se zarazile korona virusom. Radeći sa Bodeovom laboratorijom i pedijatrima za zarazne bolesti na UCLA, uspeli su da utvrde da virus SARS-CoV-2 nije bio prisutan u količinama koje bi mogle da zaraze bebu, i da je pasterizacija eliminisala sve njegove tragove u doniranom mleku.
Čak i pre nego što je njihova studija objavljena u časopisu American Medical Assn. avgusta 2020. godine, SZO je objavila verziju pre štampanja na svojoj veb stranici, nudeći uveravanje lekarima i porodicama širom sveta da je bezbedno nastaviti dojenje.
Biti u stanju da analiziramo efekte novih lekova, bolesti i vakcina na ljudsko mleko je od suštinskog značaja, rekao je Čejmbers, koji je i kodirektor Instituta za mleko. „Žene koje doje moraju da uzimaju lekove i da se vakcinišu kao i sve druge“, rekla je ona. „U nedostatku informacija, žene će odlučiti da ne doje ili da ne uzimaju potrebne lekove, od kojih nijedno nije optimalno ni za njih ni za bebu.
Institut ima za cilj da sarađuje sa istraživačima koji možda čak i ne shvataju da njihov rad ima ikakvog uticaja na ljudsku laktaciju.
Bodeova laboratorija je finansirala istraživačke projekte u ranoj fazi koji su koristili mleko za proučavanje tretmana za kardiovaskularne bolesti, razumeli crevni mikrobiom i razvili biosenzor koji može da otkrije određena jedinjenja u mleku za nekoliko minuta.
Dugoročni ciljevi instituta uključuju uspostavljanje sertifikata lekarskog odbora za dojenje. Najbliža stvar koja je trenutno dostupna lekarima je sertifikat Međunarodnog odbora ispitivača konsultanata za laktaciju, iako je taj kurs dizajniran za medicinske sestre i konsultante za podršku dojenju.
Odsustvo specijaliteta u vezi sa dojenjem „stvarno je jaz“, rekao je Stellvagen.
I Bode se čudio da profesija sa više od 160 specijalnosti i subspecijaliteta nema jednu koja se zove laktologija. „Za mene je to zapanjujuće“, rekao je.
Prevođenje istraživanja Instituta za ljudsko mleko u stvarna poboljšanja zdravlja beba i majki zahtevaće promene daleko izvan njegovih zidova. Hranjenje bebe ničim osim majčinog mleka zahteva da majka ima i vremena da ga proizvede i pristup pomoći ako bilo kakvi zdravstveni problemi utiču na njeno snabdevanje. U SAD porodice sa nižim socio-ekonomskim statusom imaju nižu stopu dojenja.
„Naučno dekodiranje složenosti ljudskog mleka je vitalna komponenta za poboljšanje ljudskog zdravlja“, rekao je Hinde, „ali samo ako mi kao društvo učinimo više da podržimo bebe i porodice, od zakona koji obezbeđuje plaćeno roditeljsko odsustvo do univerzalnog pristupa podršci laktaciji i bolnice prilagođene bebama.“
Bode se slaže. „Ovo nije samo akademska vežba. Želimo da utičemo na lokalnu i globalnu zajednicu kada je u pitanju javno zdravlje“, rekao je on. „Moramo da radimo sa zajednicama, radimo sa drugim zainteresovanim stranama, radimo sa kreatorima politike. To je apsolutno cilj.
