Svemirska letelica koja proučava divlje puteve našeg veličanstvenog Sunca snimila je događaj koji se retko viđa sa naše pozicije ovde na površini Zemlje.
Dana 3. januara 2023. godine, Solar Orbiter pod vodstvom Evropske svemirske agencije je posmatrao kako najdublja planeta Sunčevog sistema klizi preko Sunčevog diska; mala crna tačka na pozadini besnog plamena.
Ova vrsta događaja je poznata kao tranzit, a dešava se kada manje telo, kao što je planeta ili mesec, pređe ispred zvezde, blokirajući malu količinu njene svetlosti. Iako je orbitalni objekat često sveden na običnu senku, tranzitni događaji nas mogu naučiti raznim zanimljivim stvarima.
Ako ste nedavno čuli taj izraz, to je verovatno zato što je to primarni alat u kompletu za pronalaženje planeta izvan Sunčevog sistema, ili egzoplaneta.
Svemirski teleskopi kao što su Kepler i TESS dugo gledaju u zvezde, tražeći slabe, redovne padove zvezdane svetlosti koji su potpis tranzitne egzoplanete.
Ne samo da ovo suptilno treperenje senke otkriva prisustvo tela u orbiti, već može potencijalno da pruži nagoveštaj o njegovom sastavu. Kada egzoplaneta – ili čak bliža planeta kao što je Merkur, ili mesec, u tom slučaju – prođe ispred svoje matične zvezde, deo svetlosti zvezde će se filtrirati kroz bilo koju atmosferu koju možda krije. Analiza načina na koji se svetlost razlikuje od gole svetlosti zvezda može omogućiti naučnicima da odrede sastav gasa.
Naučnici su koristili ovu tehniku da proučavaju atmosferu Venere ovde kod kuće, ali i sve veći broj atmosfera egzoplaneta.
Merkurova atmosfera je takođe proučavana korišćenjem podataka o tranzitu, ali Solar Orbiter je koristio retki događaj da uradi nešto drugačije: kalibriše svoju instrumentaciju.
„To je sertifikovani crni objekat koji putuje kroz vaše vidno polje“, objašnjava astronom ESA Danijel Miler.
Siluetovana naspram diska Sunca, Merkur bi trebalo da bude potpuno tamna mrlja. Prema tome, svako svetlo koje se vidi na planeti će verovatno proizvesti teleskop. Ovaj efekat je poznat kao funkcija širenja tačke, a razumevanje kako se dešava i koliko je jak pomaže astronomima da ga uklone iz naučnih podataka Solar Orbitera.
Zauzvrat, to znači da će izvršena analiza biti tačnija.
Merkur, koji je najbliži svet Suncu, jedna je od manje proučavanih planeta Sunčevog sistema, ali nije bez svojih tajni. Ne znamo kako i gde se formirao, zašto se čini da je njegovo jezgro tako ogromno, ili da li ima unutrašnju geološku aktivnost, ili zašto ima globalno magnetno polje kada Venera i Mars nemaju.
Podaci o tranzitu nam neće dati odgovore na ova pitanja – trenutno je aktivna posebna misija svemirske sonde koja upravo to radi – ali nas lepo podseća da čak i najmanje planete mogu dati velike odgovore.
