Skoro 1.600 osuđenika na smrt je ubijeno u SAD od 1977. godine, ali pogubljenje zakazano za utorak u Misuriju bilo bi prvo pogubljenje otvoreno transrodne žene.
Amber Meklaflin, 49, treba da umre zbog uhođenja bivše devojke i izbodanja nožem na smrt prije skoro 20 godina. Bez planiranih pravnih žalbi, Meklaflinova sudbina zavisi od republikanskog guvernera Majka Parsona, koji razmatra zahtjev za pomilovanje.
Baza podataka za Informativni centar za smrtnu kaznu protiv izvršenja pokazuje da je 1.558 ljudi pogubljeno od kada je smrtna kazna ponovo uvedena sredinom 1970-ih. Svi osim 17 bili su muškarci, a centar je saopštio da nema poznatih ranijih slučajeva u kojima je otvoreno transrodno lice pogubljeno.
U molbi za pomilovanje navodi se Meklaflinovo traumatično detinjstvo i problemi sa mentalnim zdravljem, koje porota nikada nije čula na njenom suđenju. Hranitelj joj je trljao izmet u lice dok je bila mala, a njen usvojitelj je koristio omamljujući pištolj na nju, navodi se u peticiji, u kojoj se takođe navodi teška depresija koja je rezultirala višestrukim pokušajima samoubistva, kako u detinjstvu, tako iu odrasloj dobi.
Peticija je takođe uključivala izveštaje u kojima se navodi dijagnoza rodne disforije, stanja koje izaziva bol i druge simptome kao rezultat neslaganja između rodnog identiteta osobe i pola koji joj je dodeljen pri rođenju. Ali Meklaflinov seksualni identitet „nije glavni fokus“ zahteva za pomilovanje, rekao je njen advokat Lari Komp.
Godine 2003, mnogo pre tranzicije, Meklaflin je bio u vezi sa Beverli Ginter. Nakon što su prestali da se zabavljaju, Meklaflin bi se pojavio u kancelariji u predgrađu Sent Luisa u kojoj je Ginter radio, ponekad se krijući u zgradi, prema sudskim zapisima. Ginter je dobio zabranu prilaska i policajci su je povremeno posle posla pratili do njenog automobila.
Guentherine komšije pozvale su policiju u noći 20. novembra 2003, kada se nije vratila kući. Policajci su otišli u poslovnu zgradu, gde su kod njenog automobila pronašli slomljenu dršku noža i trag krvi. Dan kasnije, Meklaflin je odveo policiju na lokaciju blizu reke Misisipi u Sent Luisu gde je tijelo bačeno.
Meklaflin je 2006. godine osuđen za ubistvo prvog stepena. Sudija je Meklaflina osudio na smrt nakon što je porota zašla u ćorsokak u pogledu presude. Komp je rekao da su Misuri i Indijana jedine države koje dozvoljavaju sudiji, a ne poroti, da osudi nekoga na smrt.
Sud je 2016. godine naredio novo ročište za izricanje kazne, ali je veće federalnog žalbenog suda ponovo uvelo smrtnu kaznu 2021. godine.
Meklaflin je počeo da prelazi pre oko tri godine, prisetila se Džesika Hiklin. Hiklin, 43, tužila je Odeljenje za popravke u Misuriju, osporavajući politiku koja zabranjuje hormonsku terapiju za zatvorenike koji je nisu primali pre nego što su bili u zatvoru. Dobila je parnicu 2018. i postala mentor drugim transrodnim zatvorenicima, uključujući Meklaflina.
Hiklin, koja je provela 26 godina u zatvoru zbog ubistva vezanog za drogu pre nego što je puštena na slobodu pre godinu dana, opisala je Meklaflin kao bolno stidljivu osobu koja je izašla iz svog oklopa nakon što je odlučila da pređe u tranziciju.
„Uvek je imala osmeh i tatinu šalu“, rekao je Hiklin. „Ako ste ikada razgovarali sa njom, uvek je to bilo sa tatinim šalama.
Biro za statistiku pravde procenjuje da se u zatvorima i zatvorima u zemlji nalazi 3.200 transrodnih zatvorenika.
Možda najpoznatiji slučaj transrodnog zatvorenika koji je tražio hormonsku terapiju bio je slučaj Čelsi Mening, bivšeg vojnog obaveštajnog analitičara koja je služila sedam godina u saveznom zatvoru zbog curenja vladinih dokumenata Vikiliksu dok predsednik Barak Obama nije ublažio kaznu 2017. Vojska se složila da plati hormonske tretmane za Meninga 2015.
Meklaflin nije imao hormonske tretmane, rekao je Komp.
Američko ministarstvo pravde napisalo je u sudskom podnesku iz 2015. da službenici državnog zatvora moraju da tretiraju stanje rodnog identiteta zatvorenika isto kao što bi tretirali druga medicinska ili mentalna stanja, bez obzira na to kada se dijagnoza pojavila.
Jedina žena koja je ikada pogubljena u Misuriju bila je Boni B. Hidi, koja je ubijena 18. decembra 1953. zbog kidnapovanja i ubistva šestogodišnjeg dječaka. Hedi je pogubljen u gasnoj komori zajedno sa drugim kidnaperom i ubicom, Karlom Ostinom Holom.
