Sirijska devojčica čiju je majka rodila dok je bila zarobljena pod ruševinama njihovog doma tokom ovonedeljnog razornog zemljotresa sada ima ime: Aja, na arapskom za „znak od Boga“. Pošto su njeni roditelji i sva njena braća i sestre ubijeni, njen pra-ujak će je prihvatiti.
Aja je jedno od neizrecivog broja siročadi koje je ostavio zemljotres jačine 7,8 stepeni Rihtera u ponedeljak, koji je ubio više od 19.000 ljudi u severnoj Siriji i jugoistočnoj Turskoj. Potres pred zoru srušio je hiljade stambenih zgrada na stanovnike dok su se budili iz sna, pa su čitave porodice često stradale.
U većini slučajeva, rođaci primaju decu bez roditelja, kažu lekari i stručnjaci. Ali i ti preživeli rođaci se suočavaju sa olupinama svojih života i porodica. U nastavljenom haosu danima nakon zemljotresa, sa mrtvima i sve manjim brojem preživelih koji se još uvek nalaze, lekari kažu da je nemoguće reći koliko je dece izgubilo roditelje.
U jednoj bolnici na severozapadu Sirije, crvenokosa sedmogodišnja devojčica, Jana al-Abdo, više puta je pitala gde su joj roditelji nakon što je dovedena, rekao je dr Khalil Alsfouk, koji ju je lečio. „Kasnije smo saznali da je ona jedina preživela od cele njene porodice“, rekao je on u četvrtak.
U slučaju novorođene Aje, ujak njenog oca, Salah al-Badran, će je primiti kada bude puštena iz bolnice.
Ali njegova sopstvena kuća je takođe uništena u severozapadnom sirijskom gradu Dženderis. On i njegova porodica uspeli su da pobegnu iz jednospratnice, ali sada on i njegovo domaćinstvo od 11 ljudi žive u šatoru, rekao je za Asošijeted pres.
„Posle zemljotresa niko ne može da živi u svojoj kući ili zgradi. Samo 10 odsto zgrada ovde je bezbedno za život, a u ostalima se ne može živeti“, rekao je on, komunicirajući putem glasovnih poruka.
Spasioci u Dženderisu otkrili su Aju u ponedeljak popodne, više od 10 sati nakon što je zemljotres pogodio, dok su kopali po olupini petospratnice u kojoj su živeli njeni roditelji. Zakopana ispod betona, beba je i dalje pupčanom vrpcom bila povezana sa svojom majkom, Afraom Abu Hadijom, koja je bila mrtva. zajedno sa mužem i još četvoro dece. Beba je hitno prevezena u bolnicu u obližnjem gradu Afrin.
Abu Hadija je verovatno rodila devojčicu, a zatim umro nekoliko sati pre nego što su otkrivene, rekao je dr Hani Maruf u bolnici Džihan u Afrinu.
„Nazvali smo je Aja, da bismo prestali da je zovemo tek rođenom bebom“, rekao je Maruf. Njeno stanje se poboljšava iz dana u dan i nije bilo oštećenja na kičmi, kako se u početku strahovalo, rekao je on.
Agencija UN za decu, UNICEF, saopštila je da prati decu čiji su roditelji nestali ili ubijeni, obezbeđujući hranu, odeću i lekove i koordiniše sa bolnicama kako bi pronašli članove šire porodice koji bi mogli da se brinu o njima.
U Turskoj, Ministarstvo porodice i socijalnih službi apelovalo je na potencijalne hraniteljske porodice da podnesu prijave. Navodi se da se deca čije porodice ili rođaci ne mogu pronaći trenutno zbrinjavaju u državnim institucijama. Zaposleni su procenjivali njihove potrebe i smeštali ih u registrovane hraniteljske porodice, saopštilo je ministarstvo.
U blizini sirijskog grada Azaza koji drži opozicija, nevladina organizacija je postavila improvizovano sirotište u kojem sada boravi oko 40 dece.
Ali u mnogim slučajevima, proširena porodica stupa na snagu. Sirijci imaju iskustva u suočavanju sa tragedijom dece bez roditelja: stotine hiljada ljudi je ubijeno u dugom građanskom ratu u Siriji, koji je počeo 2011, stvarajući nepoznat broj siročadi.
Janu, sedmogodišnju, spasioci su pronašli u utorak posle 30 sati ispod ruševina kuće njene porodice u Haremu, sirijskom gradu blizu turske granice, rekao je Alsfouk. Ubijeni su joj majka, otac i troje braće i sestara.
Prevezena je u bolnicu u obližnjem gradu Bab al-Hava, koji je već bio pretrpan.
„U našem dečjem odeljenju imamo 24 kreveta i pet inkubatora, ali primamo na desetine dece. Jedva smo imali kapacitet. I mi smo bili jedina bolnica sa odeljenjem za pedijatrijsku hirurgiju u tom području“, rekao je Alsfouk.
Novinar AP-a je u sredu video, Jana je vikala od bola i zbunjenosti u svom krevetu, mašući intravenskim cevčicama u rukama. Lice joj je bilo prekriveno posekotinama.
Kasnije je došla tetka i Jana je puštena kod nje, rekao je Alsfouk.
Alsfoukov sopstveni dom je uništen, a njegova porodica se preselila kod prijatelja. Danima je lečio nalet povređene dece, od kojih neka nisu preživela.
„Celokupno iskustvo je bilo užasno. Teško je obuzdati svoju tugu nakon što ste pokušali da spasete dete, ali niste u mogućnosti“, rekao je, „jer onda morate da pređete na desetine druge dece kojoj je bila potrebna pomoć.
Za sada su stvari previše zbunjujuće da bi se utvrdio broj siročadi, rekao je dr Muheeb Kadur, zamenik šefa zdravstvenog odeljenja u sirijskoj provinciji Idlib, koja je centar poslednje enklave zemlje koju drži opozicija na severozapadu i koja je bila teška pogođen zemljotresom.
„Ali sada ljudi počinju da shvataju da sada ima mnogo dece bez porodica. Postoji veliki zagrljaj njih u društvu. Daleki rođaci ih primaju pre nego što odu u sirotište“, tužno je. „Nažalost, stvari postaju jasne tek nakon što se prašina zemljotresa slegne.
