Čak i prije razornog zemljotresa u ponedeljak, dobijanje pomoći svim delovima ratom pogođene Sirije bilo je ispunjeno zastrašujućim političkim i logističkim izazovima.
Te prepreke su se samo umnožile nakon katastrofe koja je ubila hiljade u Turskoj i Siriji i srušila hiljade zgrada.
Oštećenje puteva i druge infrastrukture u južnoj Turskoj zaustavilo je pomoć da stigne do severne Sirije, oblasti koja je već razorena tokom 12 godina sukoba.
U međuvremenu, vlada Bašara Asada u Damasku i dalje je parija u većem delu međunarodne zajednice, sankcionisana od strane SAD i evropskih zemalja, koje ne žele da usmeravaju pomoć direktno preko vlade. Američki i zvaničnici EU jasno su stavili do znanja da potres to neće promeniti.
Radnici hitne pomoći kažu da bi kašnjenja mogla da koštaju živote, jer se lokalne spasilačke ekipe bore da izvuku porodice i decu iz ruševina i pronađu smeštaj za preživele usred brutalnog zimskog vremena.
Ključno pitanje koje komplikuje raspršivanje pomoći je „rat i način na koji je odgovor pomoći podeljen između pobunjeničkih oblasti i Damaska“, rekao je Aron Lund, saradnik njujorškog think tanka Centuri International koji istražuje Siriju.
Dok je većina Sirije pod kontrolom vlade u Damasku, veći deo severa kontrolišu različite — a ponekad i sukobljene — grupe. Severozapad je podeljen između zemlje koju de fakto kontroliše Turska i Hajat Tahrir al Šam, pobunjeničke grupe koja je povezana sa Al Kaidom. Severoistok Sirije uglavnom drže kurdske grupe koje podržavaju SAD.
Strana pomoć godinama je dovođena u severozapadnu provinciju Idlib preko Turske, zbog teškoće prolaska putem Damaska. Ali oblast južne Turske koja se tradicionalno koristi kao mesto za pristajanje je i sama teško oštećena zemljotresom.
Dostava pomoći u severozapadnu Siriju bila je „privremeno prekinuta“ u utorak, rekao je portparol Ujedinjenih nacija za Asošijeted pres, zbog oštećenja infrastrukture i poteškoća sa pristupom putu.
Konkretno, oštećenje na aerodromu Hataj i putu do graničnog prelaza koji se koristi za pomoć, Bab al-Hava, odlaže isporuke, rekla je Ema Bils, nerezidentni saradnik na Institutu za Bliski istok sa sedištem u Vašingtonu.
„Postoji i činjenica da postoje ogromne potrebe u samoj Turskoj“, rekla je ona.
Jedan od razloga za zadržavanje je taj što mandat UN-a za isporuku pomoći na teritoriju dozvoljava joj da uđe samo preko prelaza Bab al-Hava, rekao je Bils. Takođe, međunarodni timovi za pretragu možda neće biti voljni da uđu u područja pogođena zemljotresom pod kontrolom HTS-a, koju su SAD označile kao terorističku organizaciju.
„Prisustvo grupe ograničava vrstu pomoći koju su mnogi donatori spremni da pruže ovoj oblasti“, rekla je ona.
Vlada u Damasku i njeni saveznici u Rusiji iskoristili su trenutak da obnove svoj pritisak na pomoć severu koja bi bila usmerena preko Damaska. Zemlje koje se protive Asadu ne veruju sirijskim vlastima da efikasno isporučuju pomoć opozicionim oblastima i brinu se da bi ona bila preusmerena u korist ljudi i institucija povezanih sa vladom.
Nataša Hol, viši saradnik u Vašingtonskom Centru za strateške i međunarodne studije, rekla je da slanje pomoći preko Damaska na sever nije izvodljivo u praksi, posebno u trenutku hitne potrebe.
„Izuzetno je logistički i administrativno teško dobiti odobrenja (iz Damaska)“, rekla je ona. Koordinacija pomoći je takođe otežana „jer vlada Sirije ne priznaje nevladine organizacije koje rade na severozapadu Sirije“.
Na konferenciji za novinare u utorak u Damasku, šef Sirijskog arapskog Crvenog polumeseca Kaled Hbubati rekao je da je njegova grupa „spremna da isporuči pomoć svim regionima Sirije, uključujući područja koja nisu pod kontrolom vlade“. On je pozvao Evropsku uniju da ukine svoje sankcije Siriji u svetlu masovnih razaranja izazvanih zemljotresom.
Konvoji pomoći i spasioci iz nekoliko zemalja, posebno ključnog saveznika Rusije, kao i Ujedinjenih Arapskih Emirata, Iraka, Irana i Alžira, sleteli su na aerodrome u Siriji koju drži vlada.
Ipak, sankcije pogoršavaju „tešku humanitarnu situaciju“, rekao je Hboubati.
„Nema goriva čak ni za slanje konvoja (pomoći i spasavanja), a to je zbog blokade i sankcija“, rekao je on.
Do sada su se SAD i njihovi saveznici odupirali pokušajima stvaranja političkog otvaranja putem odgovora na katastrofu. Portparol američkog Stejt departmenta Ned Prajs rekao je novinarima u ponedeljak da bi bilo „ironično, ako ne i kontraproduktivno, da dopremo do vlade koja je brutalizirala svoj narod tokom desetak godina“.
Prajs je rekao da će SAD nastaviti da pružaju pomoć preko „humanitarnih partnera na terenu“.
Slično, portparol Kancelarije za spoljne poslove, Komonvelt i razvoj Ujedinjenog Kraljevstva rekao je da je „režim sankcija uveden kao odgovor na kršenje ljudskih prava i druge zloupotrebe od strane režima i njegovih prijatelja“.
Jedna od glavnih grupa koje podržavaju Sjedinjene Države i Britanija je organizacija civilne odbrane u oblastima pod kontrolom opozicije poznate kao Beli šlemovi.
Šefica USAID-a Samanta Pauer u utorak je imala razgovor sa šefom grupe Raedom al Salehom, u kojem su „razgovarali o tome kako USAID može da pruži najhitnije potrebnu pomoć u odgovoru na zemljotres“, navodi se u saopštenju Pauerove kancelarije.
Evropska unija je pružila pomoć u svim delovima Sirije preko partnera UN i nevladinih organizacija i pokušava da poveća sredstva za humanitarnu podršku, rekao je portparol Evropske komisije Balaž Ujvari. On je rekao da sirijska vlada još nije zvanično zatražila od Evrope da pošalje spasilačke i medicinske radnike.
U teoriji, operacije pomoći u vladinim oblastima ne bi trebalo da budu blokirane sankcijama, pošto i SAD i EU imaju izuzeća za humanitarnu pomoć.
Ali stvarnost na terenu je ponekad drugačija. Na primer, rekao je Lund, banke bi mogle da blokiraju transfere za plaćanje dobavljačima ili lokalnim radnicima za humanitarne organizacije zbog straha da će naići na sankcije, uprkos izuzecima.
Takođe, sankcije SAD i donekle EU pokušavaju da spreče obnovu oštećene infrastrukture i imovine u oblastima koje drži vlada u nedostatku političkog rešenja, što bi moglo da ometa oporavak posle zemljotresa, rekao je Lund.
U međuvremenu, u oba dela Sirije, lokalni radnici hitne pomoći kažu da im stiže samo ograničena pomoć.
„Postoje obećanja da će nam pomoć stići, ali ništa još nije stiglo“, rekao je Saleh iz Belih šlemova.
