Oko 2,5 tone prirodnog uranijuma uskladištenog na lokaciji u ratom razorenoj Libiji je nestalo, saopštila je u četvrtak nuklearna organizacija Ujedinjenih nacija, što je izazvalo zabrinutost za bezbednost i širenje.
Prirodni uranijum se ne može odmah koristiti za proizvodnju energije ili gorivo za bombe, jer proces obogaćivanja obično zahteva da se metal pretvori u gas, a zatim da se okreće u centrifugama da bi se dostigao potrebni nivoi.
Međutim, svaka tona prirodnog uranijuma — ako se dobije od strane grupe sa tehnološkim sredstvima i resursima — može se vremenom rafinisati do 5,6 kilograma (12 funti) materijala za oružje, kažu stručnjaci. To čini pronalaženje nestalog metala važnim za stručnjake za neproliferaciju.
U saopštenju Međunarodne agencije za atomsku energiju sa sedištem u Beču navodi se da je njen generalni direktor Rafael Marijano Grosi u sredu obavestio države članice o nestalom uranijumu.
Saopštenje IAEA-e je ostalo nerazgovetno o mnogim detaljima.
U utorak su „inspektori za zaštitne mere agencije otkrili da 10 bačvi sa oko 2,5 tona prirodnog uranijuma u obliku koncentrata rude uranijuma nije bilo prisutno na lokaciji u državi Libiji, kao što je ranije objavljeno“, saopštila je IAEA. „Agencija će sprovesti dalje aktivnosti kako bi se razjasnile okolnosti uklanjanja nuklearnog materijala i njegova trenutna lokacija.
Rojters je prvo izvestio o upozorenju IAEA o nestalom libijskom uranijumu, rekavši da je IAEA rekla članovima da dođu do lokacije koja nije pod kontrolom vlade potrebna „kompleksna logistika“.
IAEA je odbila da ponudi više detalja o nestalom uranijumu. Međutim, njegovo priznanje da je uranijum nestao na „prethodno proglašenoj lokaciji“ sužava mogućnosti.
Jedno takvo proglašeno mesto je Sabha, oko 660 kilometara (410 milja) jugoistočno od glavnog grada Libije, Tripolija, u bezakonim južnim krajevima pustinje Sahare. Tamo je Libija pod diktatorom Moamerom Gadafijem skladištila hiljade buradi takozvanog žutog uranijuma za nekada planirano postrojenje za konverziju uranijuma koje nikada nije izgrađeno u njegovom višedecenijskom tajnom programu naoružanja.
Procene su da libijske zalihe iznose oko 1.000 metričkih tona žutog uranijuma pod Gadafijem, koji je svetu objavio svoj novi program nuklearnog oružja 2003. godine nakon invazije na Irak predvođenih SAD.
Dok su inspektori uklonili poslednji obogaćeni uranijum iz Libije 2009. godine, žuti kolač je ostao, a UN su 2013. procenile da je oko 6.400 barela tog uranijuma bilo uskladišteno u Sabi. Američki zvaničnici su se zabrinuli da bi Iran mogao da pokuša da kupi uranijum od Libije, u šta je Gadafijev najviši civilni nuklearni zvaničnik pokušao da uveri SAD, navodi se u diplomatskoj depeši iz 2009. koju je objavio Vikiliks.
„Ističući da Libija na to pitanje gleda prvenstveno kao na komercijalno, (zvaničnik) je primetio da su cene uranijumskog žutog kolača na svetskom tržištu bile u porastu i da je Libija želela da maksimizira svoj profit tako što će pravilno odrediti vreme prodaje svojih zaliha“, tada – napisao je ambasador Džin A. Krec.
Ali u arapskom proleću 2011. pobunjenici su zbacili Gadafija i na kraju ga ubili. Sabha je postajala sve bezakonija, a afrički migranti su prelazili Libiju, govoreći da su neki prodati kao robovi u gradu, izvještavaju UN.
Poslednjih godina, Sabha je uglavnom bila pod kontrolom samozvane Libijske nacionalne armije, na čijem je čelu Halifa Hifter. General, za koga se veruje da je radio sa CIA-om tokom svog vrijemena u egzilu tokom Gadafijeve ere, borio se za kontrolu nad Libijom protiv vlade sa sedištem u Tripoliju.
Portparol Hiftera nije prihvatio nekoliko zahtjeva za komentar od strane Asošiejted presa. Pobunjeničke snage Čada takođe su bile prisutne u južnom gradu poslednjih godina.
