Migranti su vapili za pomoć u požaru u Meksiku, ali niko nije došao, priseća se preživela

Migranti su vapili za pomoć u požaru u Meksiku, ali niko nije došao, priseća se preživela

Eduard Karabalo je vrištao u pomoć. Gusti zagušljivi dim punio je ćeliju u kojoj je bio zatvoren sa preko 60 drugih migranata u severnom Meksiku, ali izlaza nije bilo. Jedina vrata su bila zaključana.

„Vriskali smo da otvore vrata ćelije, ali niko nam nije pomogao“, rekao je Karabalo (26) kroz suze tokom telefonskog intervjua iz svog bolničkog kreveta.

Jedan po jedan ljudi su počeli da umiru, rekao je.

Ukupno 39 ljudi je poginulo u požaru prošlog ponedeljka u jednoj od najsmrtonosnijih migrantskih tragedija u poslednjih nekoliko godina.

Meksički tužioci kažu da istražuju požar kao moguće ubistvo i da su prošle nedelje uhapsili pet osoba u vezi sa incidentom. Istraga se fokusira na to zašto je izgledalo da su muški migranti koji su držani u centru ostavljeni u ćeliji dok je gorio požar, dok su zatvorenice bezbedno evakuisane iz susedne ćelije.

Zvaničnici su za požar okrivili migranta koji je navodno zapalio dušeke u znak protesta protiv njihove neposredne deportacije.

Kratak video koji kruži društvenim mrežama – koji izgleda kao bezbednosni snimak iz centra tokom požara – prikazuje muškarce kako udaraju po rešetkama zaključanih vrata dok im se ćelija puni dimom.

Vide se tri uniformisane osobe kako prolaze ne pokušavajući da otvore vrata. Istražitelji su rekli da je snimak deo istrage.

Meksički Nacionalni institut za migracije, koji je vodio centar u pograničnom gradu Siudad Huarez, nije odmah odgovorio na zahtev za komentar o Karabalovom nalogu.

Karabalo, migrant iz Venecuele, rekao je da je preživeo tako što je namočio džemper u vodu, pokrio lice i otišao u kupatilo u zadnjem delu ćelije.

Kako je izbio požar, sva svetla su se ugasila, priseća se on.

„Kada sam video da je sve počelo da se puni dimom, mnogo sam se zabrinuo za svoju porodicu“, rekao je on. „Bože moj, ne daj da umrem.“

Poslednje čega se seća bili su očajnički vriskovi i kako je neko, koristeći „teški predmet“, konačno razbio vrata ćelije.

„Vukli su me za ruku, mislim da je bio vatrogasac, i pomogli su mi, drugi su već bili mrtvi“, rekao je plačući.

Karabalo je u subotu prebačen u bolnicu u El Pasu nakon što su on i njegova porodica dobili uslovnu humanitarnu slobodu za ulazak u Sjedinjene Države. Još uvek je na kiseoniku i leči se zbog izloženosti dimu.

Nestrpljiv je da postane bolji kako bi mogao da se u potpunosti spoji sa svojom porodicom i započne novi život u Sjedinjenim Državama.

Kao i milioni drugih, Karabalo i njegova porodica pobegli su od ekonomske i političke krize u Venecueli, krenuvši put Sjedinjenih Država prošlog oktobra.

Mladi otac je bio prvi koji je mogao da pređe u Sjedinjene Države, preko vladine šeme CBP One koja omogućava nekim migrantima da formalno uđu u Sjedinjene Države, ali se vratio u Meksiko u februaru nakon što se njegova ćerka razbolela.

Nije ni slutio da bi ga to moglo koštati života.

Karabalo je priveden prošlog ponedeljka oko podneva i zaključan u ćeliji. Dok je izbio požar, njegova žena je čekala napolju, očekujući da bude pušten.

„Mogao sam da čujem vriske moje žene iz kola hitne pomoći u koja su me utovarili, a onda sam izgubio svest“, rekao je on. „Bio je to pakao.“