MADRID — Dok bi turiste mogli da uživaju u letnjoj toplini Sredozemnog mora, klimatski naučnici upozoravaju na strašne posljedice po njegov morski život jer izgara u nizu jakih toplotnih talasa.
Od Barselone do Tel Aviva, naučnici kažu da su svjedoci izuzetnih porasta temperature u rasponu od 3 stepena Celzijusa (5,4 Farenhajta) do 5 stepeni Celzijusa (9 Farenhajta) iznad norme za ovo doba godine. Temperatura vode je redovno prelazila 30 C (86 F) u pojedinim danima.
Ekstremne vrućine u Evropi i drugim zemljama širom Sredozemnog mora su ovog ljeta zahvatile naslovnice, ali porast temperature mora je uglavnom van vidokruga i ne uma.
Morski toplotni talasi su uzrokovani okeanskim strujama koje stvaraju područja tople vode. Vremenski sistemi i toplota u atmosferi takođe mogu da nagomilaju stepeni do temperature vode. I baš kao i njihovi kolege na kopnu, morski toplotni talasi su duži, češći i intenzivniji zbog klimatskih promjena izazvanih ljudima.
Situacija je „veoma zabrinjavajuća“, kaže Joakim Garabu, istraživač na Institutu za morske nauke u Barseloni. „Previše guramo sistem. Moramo da preduzmemo mjere po pitanju klimatskih pitanja što je pre moguće.
Garrabu je deo tima koji je nedavno objavio izveštaj o toplotnim talasima u Sredozemnom moru između 2015. i 2019. U izveštaju se kaže da su ove pojave dovele do „masovne smrtnosti“ morskih vrsta.
Oko 50 vrsta, uključujući korale, sunđere i morske alge, pogođeno je duž hiljada kilometara mediteranskih obala, prema studiji koja je objavljena u časopisu Global Change Biologi.
Situacija u istočnom mediteranskom basenu je posebno teška.
Vode kod Izraela, Kipra, Libana i Sirije su „najtoplije žarište na Mediteranu, sigurno“, rekao je Gil Rilov, morski biolog u Izraelskom institutu za okeanografska i limnološka istraživanja i jedan od koautora ovog dokumenta. Prosječne temperature mora tokom ljeta su sada konstantno preko 31 C.
Ovo zagrevanje mora dovodi mnoge autohtone vrste na ivicu, „jer se svakog ljeta premašuje njihova optimalna temperatura“, rekao je on.
Ono čemu on i njegove kolege svijedoče u smislu gubitka biodiverziteta je ono što se predviđa da će se desiti zapadnije u Mediteranu prema Grčkoj, Italiji i Španiji u narednim godinama.
Garrabu ističe da mora služe planeti apsorbujući 90% zemljine viška toplote i 30% ugljen-dioksida koji se emituje u atmosferu proizvodnjom uglja, nafte i gasa. Ovaj efekat ponora ugljenika štiti planetu od još oštrijih klimatskih efekata.
To je bilo moguće jer su okeani i mora bili u zdravom stanju.
„Ali sada smo okean doveli u nezdravo i nefunkcionalno stanje“, rekao je on.
Dok će Zemljine emisije gasova staklene bašte morati drastično da se smanje ako se zagrevanje mora ograniči, naučnici okeana posebno traže vlasti da garantuju da je 30% morskih područja zaštićeno od ljudskih aktivnosti kao što je ribolov, što bi vrstama dalo šansu da se oporavi i napreduje.
Trenutno je zaštićeno oko 8% površine Sredozemnog mora.
„Naš posao kao naučnika je da im na ovo skrenemo pažnju kako bi mogli da razmišljaju o tome“, rekao je Rilov.
Toplotni talasi se javljaju kada se posebno toplo vreme nastavi tokom određenog broja dana, bez kiše ili malo vetra. Toplotni talasi na kopnu pomažu da izazovu morske toplotne talase i njih dvoje imaju tendenciju da hrane jedno drugo u začaranom krugu zagrevanja.
Toplotni talasi na kopnu postali su uobičajeni u mnogim zemljama širom Mediterana, sa dramatičnim nuspojavama kao što su šumski požari, suše, gubitak useva i strašno visoke temperature.
Ali morski talasi toplote takođe mogu imati ozbiljne posledice po zemlje koje se graniče sa Mediteranom i više od 500 miliona ljudi koji tamo žive ako se uskoro ne pozabave tim problemom, kažu naučnici. Zalihe ribe će biti iscrpljene, a turizam će biti štetno pogođen, jer bi destruktivne oluje mogle postati sve češće na kopnu.
Uprkos tome što predstavlja manje od 1% globalne površine okeana, Mediteran je jedan od glavnih rezervoara morskog biodiverziteta, koji sadrži između 4% i 18% svijetski poznatih morskih vrsta.
Neke od najugroženijih vrsta su ključne za održavanje funkcionisanja i raznolikosti morskih staništa. Vrste kao što su livade morske trave Posidonia oceanica, koje mogu da apsorbuju ogromne količine ugljen-dioksida i skrivaju morski život, ili koralni grebeni, koji su takođe dom divljih životinja, bile bi ugrožene.
Garrabu kaže da su uticaji mortaliteta na vrste primećeni između površine i 45 metara (oko 150 stopa) dubine, gde su zabeleženi morski toplotni talasi bili izuzetni. Toplotni talasi zahvatili su više od 90% površine Sredozemnog mora.
Prema najnovijim naučnim radovima, temperatura površine mora u Mediteranu se povećavala za 0,4 C (0,72 F) svake decenije između 1982. i 2018. Na godišnjoj osnovi, ona je rasla za oko 0,05 C (0,09 F) tokom proteklu deceniju bez ikakvih znakova odustajanja.
Čak i delići stepeni mogu imati katastrofalne posledice po zdravlje okeana, kažu stručnjaci.
Pogođena područja su takođe porasla od 1980-ih i sada pokrivaju veći deo Mediterana, sugeriše studija.
