Svjetski indeks cijena agencije Ujedinjenih nacija za hranu je neznatno pao u novembru, što predstavlja osmi uzastopni mjesečni pad od rekordnog nivoa u martu nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Indeks cijena Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), koji prati hranu koja se najviše trguje na globalnom nivou, iznosio je u proseku 135,7 poena prošlog mjeseca, što je pad sa 135,9 za oktobar, saopštila je agencija u petak.
Oktobarska cifra ostala je nepromenjena u odnosu na prethodnu procenu FAO-a.
Niže vrijednosti za žitarice, meso i mlečne proizvode u novembru nadoknadile su više cijene biljnih ulja i šećera, saopštio je FAO.
Prošlomjesečni sporazum da se produži kanal za izvoz žitarica iz Ukrajine koji podržava UN za još 120 dana ublažio je zabrinutost zbog prekida rata u masovnu trgovinu na Crnom moru.
Blago smanjenje u novembru značilo je da je FAO indeks hrane sada samo 0,3% iznad nivoa godinu dana ranije, navodi agencija.
Pokazatelj, međutim, ostaje na istorijski visokom nivou nakon što je dostigao desetogodišnji vrhunac 2021. godine zbog zastoja u žetvi i brze potražnje koju predvodi Kina.
FAO je prošlog mjeseca upozorio da će očekivani rekordni troškovi uvoza hrane 2022. godine dovesti do toga da najsiromašnije zemlje smanje količine isporučenih proizvoda.
U odvojenim procenama ponude i potražnje žitarica, FAO je snizio svoju prognozu za globalnu proizvodnju žitarica u 2022. na 2,756 milijardi tona sa 2,764 milijarde procenjenih prošlog meseca.
Prognoza je bila 2% ispod procenjene proizvodnje za 2021. i predstavljala bi najniži nivo u tri godine, saopštio je FAO.
Revizija naniže globalne projekcije useva žitarica uglavnom je odrazila slabe izglede za kukuruz (kukuruz) u Ukrajini, pri čemu je rat učinio operacije posle žetve preterano skupim, navodi se u saopštenju.
Predviđene svjetske zalihe žitarica do kraja sezone 2022/23 revidirane su za 1,1 milion tona na 839 miliona tona, 2,2% ispod prethodne sezone i najniži nivo za tri godine.
Globalni odnos zaliha i upotrebe žitarica za 2022/23, koji se često koristi kao indikator ponude, pao bi na najniži od 2013/14, ali bi sa prognoziranih 29,3 odsto i dalje predstavljao relativno udoban nivo, dodao je FAO.
