Međunarodni monetarni fond je u utorak blago smanjio svoje izglede za globalni rast za 2023. pošto su više kamatne stope smirile aktivnost, ali je upozorio da bi ozbiljno rasplamsavanje previranja u finansijskom sistemu moglo smanjiti proizvodnju na nivo blizu recesije.
MMF je u svom najnovijem izveštaju o svetskoj ekonomskoj prognozi naveo da su rizici od zaraze bankarskog sistema obuzdani snažnim političkim akcijama nakon propasti dve američke regionalne banke i prinudnog spajanja Credit Suisse. Ali previranja su dodala još jedan sloj neizvesnosti povrh tvrdoglavo visoke inflacije i posledica ruskog rata u Ukrajini.
„Sa nedavnim povećanjem volatilnosti finansijskih tržišta, magla oko svetske ekonomske perspektive se zgusnula“, rekao je MMF i Svetska banka na prolećnim sastancima ove nedelje u Vašingtonu.
„Neizvesnost je velika i ravnoteža rizika se čvrsto pomerila na donju stranu sve dok finansijski sektor ostaje nesređen“, dodaje Fond.
MMF sada predviđa rast globalnog realnog BDP-a od 2,8% za 2023. i 3,0% za 2024. godinu, što predstavlja naglo usporavanje sa rasta od 3,4% u 2022. zbog strože monetarne politike.
I prognoze za 2023. i 2024. smanjene su za 0,1 procentni poen u odnosu na procene objavljene u januaru, delimično zbog slabijih performansi u nekim većim ekonomijama, kao i zbog očekivanja daljeg monetarnog pooštravanja radi borbe protiv uporne inflacije.
Izgledi MMF-a za SAD su se blago poboljšali, sa predviđanjem rasta u 2023. od 1,6% u odnosu na 1,4% prognoziranih u januaru, jer tržišta rada ostaju jaka. Međutim, Fond je smanjio prognoze za neke velike ekonomije, uključujući Nemačku, za koju se sada predviđa smanjenje od 0,1% u 2023. i Japan, za koji se sada predviđa rast od 1,3% ove godine umesto 1,8% predviđenih u januaru.
MMF je podigao svoju prognozu bazne inflacije za 2023. na 5,1%, sa predviđanja od 4,5% u januaru, rekavši da ona tek treba da dosegne vrhunac u mnogim zemljama uprkos nižim cenama energije i hrane.
„Naš savet je da monetarna politika ostane fokusirana na smanjenje inflacije“, rekao je novinarima glavni ekonomista MMF-a Pjer-Olivije Gurinčas.
U intervjuu za Rojters, Gurinčas je rekao da centralne banke ne bi trebalo da zaustave svoju borbu protiv inflacije zbog rizika finansijske stabilnosti, koji izgledaju „veoma ograničeni“.
Iako velika bankarska kriza nije bila u osnovnoj liniji MMF-a, Gurinčas je rekao da bi značajno pogoršanje finansijskih uslova „moglo da dovede do oštrijeg i većeg pada”.
Izveštaj je uključivao dve analize koje pokazuju finansijska previranja koja izazivaju umerene i ozbiljne uticaje na globalni rast.
U „verovatnom” scenariju, stres na ranjive banke – neke poput propale banke Silicijumske doline i banke Signature, opterećene nerealizovanim gubicima zbog pooštravanja monetarne politike i oslanjaju se na neosigurane depozite – stvara situaciju u kojoj se „uslovi finansiranja za sve banke pooštravaju, zbog veća zabrinutost za solventnost banaka i potencijalne izloženosti širom finansijskog sistema“, saopštio je MMF.
Ovo „umereno pooštravanje“ finansijskih uslova moglo bi da odseče 0,3 procentna poena globalnog rasta za 2023. godinu, smanjujući ga na 2,5%.
Fond je takođe uključio ozbiljan negativni scenario sa mnogo širim uticajima od rizika bilansa banaka, što je dovelo do oštrih rezova u kreditiranju u SAD i drugim naprednim ekonomijama, značajnog smanjenja potrošnje domaćinstava i odlaska investicionih fondova u „rizično stanje“. sredstva denominirana u dolarima.
Tržišne ekonomije u razvoju bile bi teško pogođene nižom tražnjom za izvozom, depresijacijom valute i rasplamsavanjem inflacije.
Ovaj scenario bi mogao da smanji rast u 2023. za čak 1,8 procentnih poena, smanjujući ga na 1,0% – nivo koji implicira skoro nulti rast BDP-a po glavi stanovnika. Negativan uticaj mogao bi da bude oko jedne četvrtine recesionog uticaja finansijske krize 2008-2009.
Drugi negativni rizici koje je istakao MMF uključuju uporno visoku inflaciju koja zahteva agresivnije povećanje kamatnih stopa centralne banke, eskalaciju ruskog rata u Ukrajini i zastoje u oporavku Kine od COVID-19, uključujući pogoršane poteškoće u njenom sektoru nekretnina.
Prognoze MMF-a ne uključuju uticaj nedavnog smanjenja proizvodnje nafte od strane zemalja OPEK+ koji je uzrokovao skok cena nafte. Pretpostavlja se da će prosečna globalna cena nafte 2023. iznositi 73 dolara po barelu – znatno ispod cene fjučersa nafte tipa Brent od 84 dolara u ponedeljak, ali Gurinčas je rekao da nije jasno da li se ovaj nivo može održati.
Za svakih 10 odsto povećanja cene nafte, modeli MMF-a pokazuju smanjenje rasta za 0,1 procentni poen i povećanje inflacije za 0,3 procentna poena, dodao je Gurinčas.
MMF takođe sada predviđa globalni rast na 3% u 2028., što je njegova najniža petogodišnja perspektiva rasta od kada je VEO prvi put objavljen 1990. godine, što odražava prirodno usporavanje rasta kako neke ekonomije u usponu sazrevaju, ali i sporiji rast populacije radne snage i fragmentaciju globalna ekonomija duž geopolitičkih linija, obeležena tenzijama između SAD i Kine i ruskim ratom u Ukrajini.
