Akcije su u sredu uglavnom pale u Aziji nakon povlačenja posle praznika na Volstritu, dok tržišta odbrojavaju do kraja bolne godine za investitore.
Akcije su pale u Tokiju, Šangaju i Seulu, ali su porasle u Hong Kongu pošto je kineska vlada preduzela dalje korake da ponovo otvori putovanja u inostranstvo nakon što je ublažila strogu politiku „nulte COVID-19“.
Cijene nafte su pale, a američki fjučersi su porasli.
Kineska vlada je najavila da će početi da izdaje nove pasoše kao još jedan veliki korak dalje od antivirusnih putnih barijera. To stvara potencijalnu poplavu turista iz Kine za praznike Lunarne Nove godine sledećeg meseca, odvodeći kineske posetioce koji slobodno troše u Aziju, Evropu i druge destinacije tokom onoga što je obično najprometnija sezona putovanja u zemlji.
Ali vlade u Indiji i Japanu rekle su da će uvesti dodatne mere predostrožnosti onima koji stižu iz Kine zbog tamošnjih raširenih epidemija virusa. Američki zvaničnici, koji su govorili pod uslovom anonimnosti kako bi preneli interne diskusije, takođe su izrazili zabrinutost i rekli da razmatraju preduzimanje sličnih koraka.
„Investitori su oduševljeni Kinom koja će ponovo otvoriti svoju ekonomiju. Međutim, postoji mnogo izveštaja koji sugerišu da su slučajevi COVID-a u porastu u Kini, što zaista ugrožava lanac snabdevanja“, rekao je Naeem Aslam iz Avatrade.com u komentaru.
Hongkonški Hang Seng porastao je 1,3% na 19.851,72. Shanghai Composite indeks je odustao od ranih dobitaka, izgubivši 0,2% na 3.088,35.
Tokijski Nikkei 225 izgubio je 0,4% na 26.340,50 nakon što je vlada izvestila da je japanska industrijska proizvodnja opala treći mesec zaredom u novembru i da će verovatno još više pasti u decembru. Kospi u Seulu je oslabio 2,2% na 2.280,45.
U Australiji, S&P/ASKS 200 je pao 0,3% na 7.086,40.
Na Vol Stritu, S&P 500 je u utorak pao 0,4% na 3.829,25. Dov Jones Industrial Average ostvario je rast od 0,1% i zatvorio se na 33.241,56. Nasdak je pao 1,4% na 10.353,23.
Indeks Russell 2000 pao je 0,7% na 1.749,52.
Kompanije koje se bave tehnologijom i komunikacionim uslugama imale su veliki udeo u padu u S&P 500. Apple je pao za 1,4%, a Netflik za 3,7%.
Akcije avio-kompanija su značajno pale. Ogromna zimska oluja izazvala je velika kašnjenja i primorala nekoliko prevoznika da otkažu letove tokom vikenda. Delta Air Lines je pao za 0,8%, American Airlines za 1,4%, a JetBlue za 1,1%.
Southvest Airlines je pao za 6% nakon što je kompanija morala da otkaže otprilike dve trećine svojih letova u poslednjih nekoliko dana, za šta je okrivila probleme vezane za osoblje i vremenske prilike. Savezna vlada je rekla da će istražiti zašto je kompanija toliko zaostala za drugim prevoznicima.
Tesla je pao za 11,4% što je najveći pad među akcijama S&P 500. Proizvođač električnih vozila privremeno je obustavio proizvodnju u fabrici u Šangaju, prema objavljenim izveštajima.
Prinosi trezora su uglavnom porasli kako se američko tržište obveznica ponovo otvorilo od božićnih praznika. Prinos na 10-godišnji trezor, koji utiče na stope na hipoteke, porastao je na 3,85% sa 3,75% kasno u petak.
Očekuje se da će trgovanje na Vol Stritu biti relativno lagano ove nedelje skraćene za praznike, jer investitori gledaju u 2023. godinu nakon tužne godine za akcije.
Neizvesnost oko toga koliko daleko će Federalne rezerve i druge centralne banke ići u borbi protiv najveće inflacije u decenijama držala je investitore na ivici. Fed je povećao svoju ključnu kamatnu stopu sedam puta ove godine i nagovestio je da će doći do još povećanja 2023. godine, iako je tempo povećanja cijena popuštao.
Visoke stope, koje teško utiču na cene akcija i drugih investicija, podstakle su zabrinutost da bi privreda mogla previše da uspori i sledeće godine sklizne u recesiju.
Referentni indeks S&P 500 je početkom januara postavio najviši nivo svih vremena, ali je sada u padu za skoro 20% u toku godine. Tehnički Nasdak pao je za skoro 34%.
Na drugom trgovanju u sredu, američka referentna sirova nafta oslabila je 25 centi na 79,28 dolara po barelu u elektronskom trgovanju na berzi u Njujorku. Izgubio je 3 centa u utorak na 79,53 dolara po barelu.
Nafta Brent, osnova za određivanje cena za međunarodnu trgovinu, oslabila je 17 centi na 84,51 dolara po barelu.
Američki dolar je porastao na 134,01 japanski jen sa 133,43 jena. Evro se trgovao za 1,0649 dolara, u odnosu na 1,0640 dolara.
