(Dobro je poznato da COVID-19 može da utiče na vaš osećaj mirisa, ali u nekim slučajevima, ta olfaktorna funkcija se ne vraća kako treba. Novo istraživanje sada objašnjava zašto.
Infekcija SARS-CoV-2 izaziva stalni napad imunog sistema na nervne ćelije u nosu, navodi se u novoj studiji, a zatim dolazi do opadanja broja tih nervnih ćelija, ostavljajući ljude nesposobnim da njuše i mirišu kao što bi to obično činili. .
Pored odgovora na pitanje koje je zbunilo stručnjake, istraživanje bi takođe moglo pomoći našem razumevanju dugog COVID-a i zašto se neki ljudi ne mogu u potpunosti oporaviti od COVID-19.
„Na sreću, mnogi ljudi koji imaju izmenjeno čulo mirisa tokom akutne faze virusne infekcije će oporaviti miris u naredne jedne do dve nedelje, ali neki ne“, kaže neurobiolog Bredli Goldštajn sa Univerziteta Djuk u Severnoj Karolini.
„Moramo bolje da razumemo zašto će ova podskupina ljudi i dalje imati uporan gubitak mirisa mesecima do godinama nakon što su zaraženi SARS-CoV-2.
Tim je proučavao uzorke tkiva nosa – olfaktornog epitela – uzete od 24 osobe, uključujući devet osoba koje su iskusile dugotrajan gubitak mirisa nakon što su zaražene COVID-19. Ovo tkivo drži neurone odgovorne za otkrivanje mirisa.
Nakon detaljne analize, istraživači su primetili rasprostranjeno prisustvo T-ćelija, vrste belih krvnih zrnaca koja pomaže telu da se bori protiv infekcije. Ove T-ćelije su pokretale inflamatorni odgovor u nosu.
Međutim, kao i kod mnogih drugih bioloških odgovora, T-ćelije očigledno čine više štete nego koristi i oštećuju tkivo olfaktornog epitela. Proces upale je i dalje bio očigledan čak i u tkivu gde SARS-CoV-2 nije otkriven.
„Nalazi su upečatljivi“, kaže Goldstein. „Skoro liči na neku vrstu autoimunog procesa u nosu.“
Dok je broj olfaktornih senzornih neurona bio manji kod učesnika studije koji su izgubili čulo mirisa, istraživači navode da se čini da su neki neuroni sposobni da se poprave čak i nakon bombardovanja T-ćelijama – što je ohrabrujući znak.
Istraživači sugerišu da bi slični inflamatorni biološki mehanizmi mogli biti iza drugih simptoma dugog COVID-a, uključujući preterani umor, kratak dah i „maglu u mozgu“ koja otežava koncentraciju.
Zatim, tim želi detaljnije da pogleda koja su određena područja tkiva oštećena i koje vrste ćelija su uključene. To će, zauzvrat, dovesti do razvoja mogućih tretmana za one koji imaju dugotrajan gubitak mirisa.
„Nadamo se da bi moduliranje abnormalnog imunološkog odgovora ili procesa popravke u nosu ovih pacijenata moglo pomoći da se barem delimično obnovi osećaj mirisa“, kaže Goldstein.
