On je, međutim, odbio da kaže da li će nedavni američki sporazum o nadogradnji borbenih aviona Turskoj pružiti dovoljan podsticaj Ankari da konačno glasa.
Švedski ministar odbrane Pol Jonson rekao je da se nada da će Švedska dobiti prijem do leta, a da se njegova zemlja oseća sigurnijom uz dodatne američke vojne vežbe i učešće u njegovoj naciji.
„Radujemo se što ćemo nastaviti da se zalažemo za vaš brzi prijem u NATO i naporno ćemo raditi da to uradimo pre samita“, rekao je Ostin. Samit NATO-a biće početkom jula u Litvaniji.
Težnja Švedske za pridruživanje NATO-u i dalje je u zastoju zbog protivljenja Turske i Mađarske, čak i nedeljama nakon što su obe zemlje konačno odobrile zahtev Finske. Švedska i susedna Finska zajedno su podnele zahtev za članstvo u NATO-u u maju 2022. godine, napuštajući decenije nesvrstanosti nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Ostin i Džonson razgovarali su sa novinarima u blizini dokova u vojno-pomorskoj bazi Musko. Ostin putuje na HMS Harnosand, ratnom brodu korvete klase Visbi, između dva ostrva u južnom stokholmskom arhipelagu. Sekretar odbrane SAD je posmatrao kako švedski marinci na malim borbenim čamcima izvode vežbu amfibijskog sletanja, dok su zvuci njihovih topova odzvanjali od vode.
Ostin je rekao da njegova poseta dolazi u ključnom trenutku za evropsku bezbednost, i pozvao je Tursku i NATO da uskoro deluju kako bi odobrili članstvo Švedske u NATO. On je rekao da će to značiti jači savez i sigurniju Evropu, hvaleći švedske trupe i njihove sposobnosti, posebno u regionu Baltičkog mora.
„Svima nam je važno da donesu odluku ranije u odnosu na kasnije“, rekao je Ostin.
SAD su u ponedeljak pristale da Turskoj prodaju softver za 259 miliona dolara koji je dugo pokušavala da unapredi svoju flotu američkih borbenih aviona F-16. Ali Turska i dalje želi da kupi 40 novih F-16 od SAD – prodaji kojoj se protive neki u Kongresu koji žele da sačekaju dok Turska ne odobri članstvo Švedske u NATO-u.
U napomenama na početku njihovog sastanka, Džonson je zahvalio Ostinu na kontinuiranoj vojnoj podršci Amerike „tokom ovog prelaznog perioda u NATO“, za koju je rekao da je uverila Švedsku i pomogla da zemlja bude bezbednija.
Ostinova poseta Švedskoj je prva poseta američkog šefa odbrane od 2000. godine, tadašnjeg sekretara Vilijama Koena. Iako je američka vojska dugo trenirala sa Švedskom, to nije bila česta stanica američkih odbrambenih lidera, jer je veća verovatnoća da će posećivati saveznike iz NATO-a — savezu kojem se Švedska dugo opire pridruživanju.
Ostin je dobio detaljan pogled na švedsku vojsku, uključujući obilazak kompleksa pećine Musko i njegovih centara za pomorske operacije, nakon čega je usledila jednosatna vožnja do mornaričke baze Berga, na jednom od mornaričkih brodova Corvette klase Visbi.
Dok Švedska već dugo sarađuje sa NATO-om i smatra se „zemljom partnerom“, ona ne uživa punu zaštitu koju pruža država članica – što je najvažnije zaštitu po članu 5. U toj odredbi ugovora stoji da ako je jedna članica alijanse napadnuta u Evropi ili Severnoj Americi, to se smatra napadom na sve.
Jedini put kada se pozivala na odredbu o međusobnoj odbrani člana 5 bila je podrška SAD nakon napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine. Ali, nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, brojne evropske nacije su strahovale da bi mogle biti sledeće napadnute – što je izazvalo NATO prijave Finske i Švedske.
Finska se formalno pridružila alijansi 5. aprila, samo nekoliko dana nakon što su Turska i Mađarska konačno glasale za ratifikaciju aplikacije Helsinkija. Za prijem novih članova potrebno je jednoglasno glasanje svih 31 člana alijanse.
U odgovoru na formalno prihvatanje Finske, rusko ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da će Moskva „biti prinuđena da preduzme vojno-tehničke i druge mere odmazde kako bi se suprotstavila pretnjama našoj nacionalnoj bezbednosti koje proističu iz pristupanja Finske NATO-u“. A portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da članstvo Finske odražava antiruski kurs alijanse i upozorio da će Moskva odgovoriti u zavisnosti od toga kakvo oružje NATO saveznici tamo stave.
Turska vlada optužila je Švedsku da je previše meka prema grupama za koje smatra da su terorističke organizacije. Predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da su Ankari potrebna dodatna uveravanja pre nego što da konačno odobrenje.
Spor je narastao kada je u januaru jedan ekstremno desničarski aktivista iz Danske dobio dozvolu policije da organizuje protest ispred turske ambasade u Stokholmu gde je spalio islamsku svetu knjigu. Incident je razbesneo milione muslimana širom sveta, a Turska je rekla da neće dozvoliti Švedskoj da se pridruži NATO-u sve dok Stokholm dozvoljava takve proteste. U Švedskoj su takve demonstracije zaštićene slobodom govora.
Ostin je 6. aprila razgovarao sa turskim ministrom odbrane Hulusi Akarom, a prema saopštenju Ministarstva odbrane razgovaralo se o članstvu Finske u NATO-u i „naglašeno je da mi uvek podržavamo politiku otvorenih vrata NATO-a, članstvo Finske to još jednom pokazuje i nada se da će Švedska ispuniti svoje obaveze što je pre moguće.
