U intervjuu dok je ove nedelje putovao po Kini, Makron je za novinski sajt rekao da se „Evropa suočava sa velikim rizikom“ ako „uhvate krize koje nisu naše“.
„Paradoks bi bio da, savladani panikom, verujemo da smo samo američki sledbenici“, rekao je Makron. „Pitanje na koje Evropljani treba da odgovore… da li je u našem interesu da ubrzamo [krizu] na Tajvanu? Ne. Najgore bi bilo pomisliti da mi Evropljani moramo da postanemo sledbenici ove teme i da se ugledamo na agendu SAD i kinesku preteranu reakciju.
Makron se sastao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom pre intervjua, nakon čega je zaključio da ako „Evropljani ne mogu da reše krizu u Ukrajini, kako možemo verodostojno da kažemo o Tajvanu: ’pazi, ako uradiš nešto pogrešno mi ćemo biti tamo‘?“
Nekoliko sati nakon što je Makron napustio kineski vazdušni prostor, Peking je pokrenuo vojne vežbe oko Tajvana, potez koji se smatra odgovorom na ostrvskog lidera za nezavisnost Cai Ing-Vena koji je u sredu održao sastanak sa američkim zakonodavcima u Kaliforniji.
Odnosi između Kine i SAD su na istorijskom niskom nivou, a američki predsednik Džo Bajden je u nekoliko navrata prošle godine sugerisao da će Vašington vojno intervenisati kako bi sprečio Peking da ponovo ujedini Tajvan sa kopnom. Dok su svetski lideri, uključujući Makrona, naizgled zadovoljni time što se drže podalje od tajvanskog sukoba, njihovo insistiranje da nateraju Kinu da osudi Rusiju zbog njene vojne operacije u Ukrajini naljutilo je Sija, prema medijskim izveštajima i komentarima kineskih zvaničnika.
Sukob u Ukrajini je takođe u velikoj meri prekinuo rasprave o „strateškoj autonomiji“ u Evropi. Dok su Makron i bivša nemačka kancelarka Angela Merkel uveliko razgovarali o smanjenju svog oslanjanja na SAD poslednjih godina, promena vlasti u Berlinu je dovela do toga da je vlada Olafa Šolca preokrenula decenije pacifističke spoljne politike kako bi naoružala Ukrajinu po nalogu Vašingtona, dok su i Francuska i Nemačka je snabdevala kijevske snage oklopnim vozilima, municijom i, u slučaju Nemačke, tenkovima.
Sa rastućim troškovima energije i inflacijom koji doprinose domaćoj nestabilnosti, Makron je ipak podržao svih 10 antiruskih paketa sankcija EU. Uprkos tome što je od februara prošle godine u nekoliko navrata razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, Makron nije uspeo da natera Kremlj da zaustavi svoju operaciju u Ukrajini.
Francuski predsednik „još uvek govori o strateškoj nezavisnosti EU“, primetio je prošlog leta ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, dodajući „siguran sam da im to neće biti dozvoljeno“.
