Kina je u nedelju započela drugi dan vežbi oko Tajvana, pošto je ostrvsko ministarstvo odbrane prijavilo više letova vazdušnih snaga i saopštilo da prati kretanje kineskih raketnih snaga, dok su Sjedinjene Države rekle da takođe posmatraju .
Kina, koja tvrdi da Tajvan demokratski upravlja kao sopstvena teritorija, započela je trodnevne vojne vežbe oko ostrva u subotu, dan nakon što se predsednik Tajvana Cai Ing-ven vratio iz kratke posete Sjedinjenim Državama.
Dok je bezbednosni izvor rekao Rojtersu da je većina subotnjih aktivnosti završena do zalaska sunca, tajvansko ministarstvo odbrane je saopštilo da su nastavljene u nedelju i da je ostrvska vojska primetila više letelica, uključujući lovce Su-30 i J-11, kao i brodove.
„Što se tiče kretanja raketnih snaga kineskih komunista, nacionalna vojska takođe ima pomno znanje kroz zajednički obaveštajni, nadzorni i izviđački sistem, a snage protivvazdušne odbrane ostaju u visokoj pripravnosti“, saopštilo je ministarstvo.
Raketne snage Narodne oslobodilačke armije zadužene su za kineski kopneni raketni sistem.
Prošlog avgusta, nakon posete Tajpeju tadašnje predsednice Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi, Kina je organizovala ratne igre oko Tajvana, uključujući ispaljivanje projektila u vode blizu ostrva, iako ovog puta tek treba da najavi slične vežbe.
Dok je prošle nedelje bila u Los Anđelesu, na onome što je zvanično naplaćeno za tranzit na povratku iz Centralne Amerike, Cai se sastala sa predsednikom Predstavničkog doma američkog Kongresa Kevinom Makartijem, uprkos upozorenjima Pekinga protiv toga.
De fakto američka ambasada na Tajvanu saopštila je u nedelju da Sjedinjene Države pažljivo prate kineske vežbe oko Tajvana i da su „udobne i uverene“ da imaju dovoljno resursa i sposobnosti na regionalnom nivou da obezbede mir i stabilnost.
Američki kanali komunikacije sa Kinom ostaju otvoreni, a Sjedinjene Države su dosledno pozivale na uzdržanost i bez promene statusa kvo, rekao je portparol Američkog instituta na Tajvanu, koji služi kao ambasada u odsustvu formalnih diplomatskih veza.
Vašington je prekinuo diplomatske odnose sa Tajpejem u korist Pekinga 1979. godine, ali je po zakonu obavezan da obezbedi ostrvu sredstva za odbranu.
Kina, koja se nikada nije odrekla upotrebe sile da bi ostrvo stavila pod svoju kontrolu, kaže da je Tajvan najvažnije i najosetljivije pitanje u njenim odnosima sa Sjedinjenim Državama, a da je ta tema čest izvor tenzija.
Peking smatra Cai separatistom i odbio je njene ponovljene pozive na razgovore. Cai kaže da samo narod Tajvana može odlučiti o svojoj budućnosti.
Kina je u poslednje tri godine pojačala svoj vojni pritisak na Tajvan, leteći redovnim misijama oko Tajvana, ali ne u njegovom teritorijalnom vazdušnom prostoru ili iznad samog ostrva.
Ministarstvo odbrane Tajvana saopštilo je rano u nedelju da je u prethodna 24 sata primetilo 71 avion kineske avijacije i devet mornaričkih brodova oko Tajvana.
Ministarstvo je objavilo mapu koja pokazuje da je otprilike polovina tih aviona, uključujući Su-30 i J-11, prešla srednju liniju Tajvanskog moreuza, koji je godinama služio kao nezvanična barijera između dve strane.
Ministarstvo je kasno u subotu navelo da je svih 71 letelica prešla liniju, ali je u nedelju razjasnilo broj sa mapom, koja pokazuje gde su prelasci napravljeni i sa koliko letelica.
Kineski državni mediji navode da je letelica naoružana živim oružjem. Avioni tajvanskog vazduhoplovstva takođe obično nose živo oružje kada se bore da isprate kineske upade.
Kasno u subotu, tajvanski Savet za okeanske poslove, koji vodi Obalsku stražu, objavio je snimak na svom Jutjub kanalu na kojem se vidi kako jedan od njegovih brodova prati kineski ratni brod, ali nije naveo tačnu lokaciju.
„Ozbiljno štetite regionalnom miru, stabilnosti i bezbednosti. Molim vas, odmah se okrenite i idite. Ako nastavite, mi ćemo preduzeti mere proterivanja“, rekao je oficir obalske straže putem radija kineskom brodu.
Drugi snimci prikazuju tajvanski ratni brod Di Hua koji prati brod obalske straže u onome što oficir obalske straže naziva „oprekom“ sa kineskim ratnim brodom.
Ipak, civilni letovi oko Tajvana, uključujući Kinmen i Macu, dve grupe ostrva pod kontrolom Tajvana, odmah pored kineske obale, nastavljeni su normalno.
U avgustu je civilni vazdušni saobraćaj prekinut nakon što je Kina objavila efikasne zone zabrane letova u nekoliko blokova u blizini Tajvana gde je ispaljivala rakete.
Tajvan je nastojao da ponovo pokrene razmenu zaustavljenu tokom pandemije COVID-19 kako bi pokazao dobru volju prema Pekingu, uključujući i omogućavanje obnavljanja letova za veliki broj kineskih gradova, ali Peking se žalio da je Tajpej presporo.
Pipls dejli, zvanični list kineske vladajuće Komunističke partije, u komentaru je naveo da su mir, razvoj, razmena i saradnja „zajednička težnja“ ljudi sa obe strane Tajvanskog moreuza.
„Sunarodnici sa obe strane moreuza imaju iste korene i istu kulturu. Oni su porodica čija je krv gušća od vode. Obojica imaju koristi od mira, obojica dobijaju od saradnje“, navodi se.
