Za francuske vlasti policija je zaštitnik koji osigurava da građani mogu mirno protestovati zbog spornog povećanja starosne granice za penzionisanje predsednika Emanuela Makrona. Ali zagovornici ljudskih prava i demonstranti koji su bili udareni palicama ili suzavcima su prekoračili svoju misiju.
Čovek u protestnom maršu u Parizu izgubio je testis u policijskoj tolici, a policijska granata odnela je palac ženi u Ruanu. Radnik na železnici pogođen fragmentima granate izgubio je oko.
„Gde je vaša ljudskost?“ žena je vikala na policajce koji su u Parizu oborili očigledno beskućnika na zemlju, šutirali ga i koristili vulgaran jezik dok su mu naređivali da ustane i ode. Na snimku objavljenom na Tviteru vidi se još jedan prolaznik koji pomaže čoveku da ustane na sceni prošlog meseca u blizini Place de la Bastilje.
Nasilje pojačava gnev na ulicama i komplikuje napore da se pokrene dijalog između vlade i sindikata, koji planiraju 11. krug demonstracija širom zemlje u četvrtak.
Protesti, koji su počeli u januaru, dobili su zamah nakon Makronove prošlomesečne odluke da progura predlog zakona o podizanju starosne granice za odlazak u penziju u donjem domu parlamenta bez glasanja. Uobičajeno francusko pozivanje na službenike za sprovođenje zakona kao na „snage reda” je okrenuto naopačke. Sada je pitanje da li policija predstavlja silu ili red.
Uznemireni lošim publicitetom, vlasti su prešle na kontrolu štete nudeći priznanja snagama bezbednosti.
„Nema policijskog nasilja“, rekao je ministar unutrašnjih poslova Džerald Darmanin u sredu na radiju RTL, osuđujući „pojedinačne radnje“ policajaca koji koriste nesrazmernu silu. „Zar ne možemo povremeno da zahvalimo snagama reda?“ izjasnio se.
Ministar je u nedelju u intervjuu za Le Journal du Dimanche rekao da je od početka protesta 38 oficira i žandarma pod istragom od strane unutrašnjih inspekcijskih jedinica.
Zabrinutost zbog policijske brutalnosti odjeknula je i izvan Francuske. Amnesti internešenel, Međunarodna federacija za ljudska prava i Savet Evrope — glavno telo za ljudska prava na kontinentu — su među organizacijama koje su navele prekomernu upotrebu sile od strane policije tokom, uglavnom, mirnog protestnog pokreta.
Francuska policija je poslata na demonstracije sa šok granatama i gumenim mecima koji su zabranjeni u većini evropskih zemalja, kaže Sebastijan Roš, stručnjak za bezbednosne snage u francuskom Nacionalnom centru za naučna istraživanja.
Demonstracije i potencijalno osakaćeno oružje su zapaljiva kombinacija, rekao je Roš, jer će „iskušenje da se koristi ovo oružje“ biti veoma veliko, posebno kada policija naiđe na kaskadu predmeta koji su na njih bačeni, uključujući Molotovljeve koktele.
Strategija je „istovremeno veoma nasilna“ i u nekim aspektima nezakonita, rekao je Roš, navodeći slučajeve u kojima su demonstranti masovno zatvarani i puštani bez optužnice sledećeg jutra. Udruženja advokata i sudija kažu da takve prakse predstavljaju zloupotrebu zakona.
Jonas Cardoso, 20-godišnji student, bio je među više od 100 ljudi privedenih tokom protesta 23. marta u Parizu.
„Proveo sam sate u ćeliji za četiri osobe sa još devet demonstranata. Spavao sam na podu“, rekao je za Asošijeted pres. Kardozo je negirao bilo kakvu nepravdu i pušten je bez optužnice.
Još gore, rekao je Cardoso, je to što nasilje može izazvati još nasilja.
„Ako nas vlada ne posluša, nasilje će porasti. Naš najveći strah je da će neko poginuti dok protestuje“, rekao je mladić.
Video snimci policijske brutalnosti postavljeni na društvenim mrežama uglavnom ne uspevaju da zabeleže nasilje ultralevičara obučenih u crno ili anarhista koji se infiltriraju u protestne marševe, uništavaju imovinu i napadaju policajce.
„Postoje uzbunjivači, često ekstremno levičari, koji žele da sruše državu i ubiju policiju i na kraju preuzmu institucije“, rekao je Darmanin posle protesta u martu koji je postao posebno nasilan.
Redovi ovih provokatora su porasli, potkrepljeni oportunistima i nekim levičarskim studentima. Uljezi rade u malim, veoma mobilnim grupama, pojavljuju se i nestaju u formacijama poznatim kao crni blokovi.
Crni blokovi nisu nova pojava, ali predstavljaju opasnost za policiju. Na jednom dramatičnom snimku objavljenom na društvenim mrežama vidi se kako policajac pada na zemlju nakon što je udaren kamenom za popločavanje. Kolege su ga odvukle.
Nasilje policije i protiv policije nije ograničeno na Pariz, niti na proteste zbog Makronovog plana za penzionisanje.
Žandarmi i militanti koji se protive vještačkom bazenu za vodu nedavno su se sukobili u ruralnim područjima Francuske. Četiri osobe — dva žandarma i dva demonstranta — hospitalizovane su u teškom stanju.
Prema pravilima francuske policije, upotreba sile „mora biti apsolutno neophodna, striktno proporcionalna i postepeno“.
„Naravno, reakcija policije je proporcionalna“, insistirao je šef pariske policije Laurent Nunez u televizijskom intervjuu. Policija interveniše tek kada crni blokovi krenu u akciju, rekao je on.
„Bez policije, demonstracija ne bi bilo“, rekao je on, insistirajući na njihovoj ulozi čuvara mira.
Međutim, neki demonstranti su se našli zarobljeni policijskom taktikom kao što je opkoljavanje, u kojem policajci okružuju učesnike marša kako bi policija mogla da potera uzbunjivače. Ali demonstranti zaglavljeni u policijskom mehuru ne mogu da izbegnu isparenja suzavca.
Roš je rekao da najnovije tenzije pokazuju da Francuska ima „akumulaciju (policijskih) kriza koje nema nijedna druga evropska zemlja“.
On je naveo proteste Žutih prsluka 2018-2019 za socijalnu i ekonomsku pravdu u kojima je brutalna reakcija policije ostavila dve osobe mrtve, a više demonstranata je izgubilo oči. Sledeći debakl je usledio tokom prošlogodišnjeg finala Kupa Lige šampiona kada je britanske fudbalske navijače ugasila policija na Stade de Fransu.
Šef Amnesti internešenela u Francuskoj, Žan-Klod Samojer, rekao je prošle nedelje na konferenciji za novinare da bi Francuska trebalo da poboljša svoju policijsku strategiju i naveo „doktrinu deeskalacije i dijaloga“ primećenu u Nemačkoj, Belgiji i Švedskoj.
U poređenju sa drugim evropskim zemljama, rekao je Samouiller, dve smrti na protestima u Francuskoj poslednjih godina stavljaju naciju na dno klase, u kategoriju „loših učenika“.
