Najava ruskog predsjednika Vladimira Putina da namjerava da rasporedi taktičko nuklearno oružje na teritoriji Bijelorusije izgleda kao još jedan pokušaj podizanja uloga u sukobu u Ukrajini.
Sledi Putinova upozorenja da je Moskva spremna da upotrebi „sva raspoloživa sredstva“ da odbrani napade na rusku teritoriju, što se odnosi na njen nuklearni arsenal.
Pogled na Putinovu izjavu i njene implikacije:
KAKO JE PUTIN OBJASNIO SVOJ POTEZ?
Putin je rekao da je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko dugo pozivao Moskvu da postavi svoje nuklearno oružje u njegovoj zemlji, koja ima bliske vojne veze sa Rusijom i koja je bila poprište za invaziju na susednu Ukrajinu 24. februara 2022. godine.
Rusija je već pomogla u modernizaciji beloruskih ratnih aviona kako bi bili sposobni da nose nuklearno oružje – nešto što je autoritarni lider Belorusije više puta pominjao.
U izjavi emitovanoj u subotu, Putin je rekao da je trenutni okidač za raspoređivanje ruskog taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiji odluka Britanije da Ukrajini obezbedi oklopne granate koje sadrže osiromašeni uranijum. Putin je ublažio svoj jezik nakon što je prvo lažno tvrdio da takve runde imaju nuklearne komponente, ali je insistirao da predstavljaju dodatnu opasnost za civilno stanovništvo i da mogu da zagade životnu sredinu.
Putin je takođe rekao da će Rusija postavljanjem taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiju raditi ono što su Sjedinjene Države činile decenijama stavljajući svoje nuklearno oružje u Belgiju, Nemačku, Italiju, Holandiju i Tursku. On je naveo da ruski potez ne krši međunarodni sporazum o zabrani širenja nuklearnog oružja, iako je Moskva ranije tvrdila da su SAD prekršile pakt razmeštajući ga na teritoriji svojih NATO saveznika.
Putinov potez bio je u suprotnosti sa izjavom koju su on i kineski predsednik Si Đinping izdali posle njihovih razgovora u Kremlju prošle nedelje, u kojoj se govorilo protiv nuklearnih sila koje razmeštaju atomsko oružje van svojih teritorija, u očiglednom napadu na Sjedinjene Države.
ŠTA JE TAKTIČKO NUKLEARNO ORUŽJE?
Taktičko nuklearno oružje je namenjeno uništavanju neprijateljskih trupa i oružja na bojnom polju. Imaju relativno kratak domet i mnogo manji domet od nuklearnih bojevih glava postavljenih na strateške rakete dugog dometa koje su sposobne da unište čitave gradove.
Za razliku od strateškog naoružanja, koje je bilo predmet sporazuma o kontroli naoružanja između Moskve i Vašingtona, taktičko oružje nikada nije bilo ograničeno takvim paktovima, a Rusija nije objavila nikakve brojeve u svom arsenalu ili druge specifičnosti u vezi sa njim.
Vlada SAD veruje da Rusija ima oko 2.000 taktičkog nuklearnog oružja, koje uključuje bombe koje se mogu nositi avionima, bojeve glave za rakete kratkog dometa i artiljerijske metke.
Dok je strateško nuklearno oružje ugrađeno u interkontinentalne balističke rakete bazirane na kopnu ili podmornici koje su stalno spremne za lansiranje, taktičko nuklearno oružje se čuva u nekoliko strogo čuvanih skladišta u Rusiji i potrebno je vreme da se isporuči borbenim jedinicama.
Neki ruski jastrebovi dugo su pozivali Kremlj da pošalje upozorenje Zapadu tako što će pomeriti neko taktičko nuklearno oružje bliže letelici i projektilima namenjenim da ih isporuče.
ŠTA ĆE TAČNO RADITI RUSIJA?
Putin je rekao da je Rusija već pomogla u nadogradnji 10 beloruskih aviona kako bi im se omogućilo da nose nuklearno oružje i da će njihove posade početi da obučavaju da ga koriste od 3. aprila. On je istakao da je Rusija takođe dala Belorusiji raketne sisteme kratkog dometa Iskander koji mogu da budu opremljeni konvencionalnim ili nuklearne bojeve glave.
On je rekao da će izgradnja skladišta za nuklearno oružje u Belorusiji biti završena do 1. jula. On nije rekao koliko će nuklearnog oružja tamo biti stacionirano niti kada će biti raspoređeno.
Putin je naglasio da će Rusija zadržati kontrolu nad svim nuklearnim oružjem koje je raspoređeno u Belorusiji, kao što SAD kontrolišu svoje taktičko nuklearno oružje na teritoriji svojih saveznika iz NATO-a.
Ako Moskva pošalje nuklearno oružje u Belorusiju, to će označiti njihovo prvo raspoređivanje van ruskih granica od ranih 1990-ih. Belorusija, Ukrajina i Kazahstan su nasledile ogromne nuklearne arsenale nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, ali su pristale da ih isporuče Rusiji u narednim godinama.
KOJE SU MOGUĆE POSLEDICE IZA PUTINOVOG POTEZA?
Svojom najnovijom izjavom, Putin ponovo klati nuklearnu pretnju da bi signalizirao spremnost Moskve da eskalira rat u Ukrajini.
Raspoređivanje taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiji, koja ima granicu od 1.084 kilometra (673 milje) sa Ukrajinom, omogućilo bi ruskim avionima i projektilima da lakše i brže stignu do tamošnjih potencijalnih ciljeva ako Moskva odluči da ih upotrebi. To bi takođe proširilo sposobnost Rusije da gađa nekoliko članica NATO-a u istočnoj i centralnoj Evropi.
Ovaj potez dolazi u trenutku kada je Kijev spreman za kontraofanzivu da povrati teritoriju koju je okupirala Rusija.
Dmitrij Medvedev, zamenik šefa ruskog Saveta bezbednosti, upozorio je prošle nedelje da pokušaji Ukrajine da povrati kontrolu nad Krimom predstavljaju pretnju „samom postojanju ruske države“, nešto što zahteva nuklearni odgovor prema bezbednosnoj doktrini zemlje. Rusija je nezakonito anektirala Krim od Ukrajine 2014. godine.
„Svaki dan isporuke zapadnog oružja Ukrajini čini nuklearnu apokalipsu bližom“, rekao je Medvedev.
Ukrajinski vojni analitičar Oleh Ždanov rekao je da je Putinov cilj da obeshrabri zapadne saveznike Ukrajine da Kijevu obezbede više oružja pre bilo kakve kontraofanzive.
Putin „koristi nuklearnu ucenu u pokušaju da utiče na situaciju na bojnom polju i primora zapadne partnere da smanje isporuke oružja i opreme pod pretnjom nuklearne eskalacije“, rekao je Ždanov. „Beloruski nuklearni balkon će se nadvijati ne samo nad Ukrajinom, već i Evropom, stvarajući stalnu pretnju, podižući tenzije i tresti živce Ukrajinaca i njihovih zapadnih partnera.
ŠTA KAŽU UKRAJINA I ZAPAD?
Ukrajina je odgovorila na Putinov potez pozivom na hitan sastanak Saveta bezbednosti UN.
„Svet mora da bude ujedinjen protiv nekoga ko ugrožava budućnost ljudske civilizacije“, saopštilo je ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova.
Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi rekao je u ponedeljak da američki zvaničnici „nisu videli nikakvo pomeranje bilo kakvog taktičkog nuklearnog oružja ili bilo čega te vrste“ od Putinove objave o Belorusiji. On je rekao da Vašington nije video ništa što bi izazvalo promenu svog strateškog stava odvraćanja.
NATO odbacuje Putinovu tvrdnju da Rusija samo radi ono što su SAD radile decenijama, rekavši da zapadni saveznici deluju uz puno poštovanje svojih međunarodnih obaveza.
„Ruska nuklearna retorika je opasna i neodgovorna“, rekla je portparolka NATO-a Oana Lungesku, dodajući da alijansa još nije videla nikakvu promenu u nuklearnom stavu Rusije.
Litvanija, koja se graniči sa Belorusijom, opisala je Putinovu izjavu kao „još jedan pokušaj dva nepredvidiva diktatorska režima da ugroze svoje susede i cio evropski kontinent“, nazvavši ih „očajničkim potezima Putina i Lukašenka da stvore još jedan talas napetosti i destabilizacije u Evropi“. ”
