Fotografija objavljena na TikTok-u prikazuje grupu ljudi obučenih u kamuflažu, nadajući se da će se uklopiti u senovitu vegetaciju koja prožima noćni pejzaž meksičke pustinje. Sliku nisu postavili influenseri društvenih medija na avanturističkom odmoru – to je reklama krijumčara ljudi.
Tehnološki upućeni kriminalci koji koriste popularnu aplikaciju za deljenje videa predstavljaju sve veći izazov za meksičke i američke vlasti koje se bore protiv regionalne migrantske krize.
„Polazite ovog vikenda. Ljudi iz Meksika zainteresovani za prelazak u Sjedinjene Države, ostavite svoje poruke“, navodi se u TikTok objavi.
Još jedan nalog koji nudi prokrijumčarenje neregularnih migranata kroz nasiljem pogođenu meksičku pograničnu državu Tamaulipas prikazuje fotografiju maloletnika u čamcu na naduvavanje na reci.
„Takođe pravimo prelaze sa decom i porodicom“, navodi se.
Istraga AFP-a pronašla je desetine sličnih naloga širom regiona, uključujući Gvatemalu, Kolumbiju i Ekvador.
A koristeći hešteg #polero — žargonski izraz za krijumčara ljudi — jedan nalog je nudio „bezbedan rad“ za vozače u jugozapadnoj američkoj državi Arizona za plaćanje do 15.000 dolara.
„Ako imate auto i želite da zaradite lak novac, pišite mi“, pisalo je u poruci na engleskom.
Oglašavanje krši zvanična pravila TikTok-a, koja zabranjuju „promovisanje i omogućavanje kriminalnih aktivnosti“.
„Održavanje bezbednosti naše zajednice je odgovornost koju shvatamo veoma ozbiljno“, rekao je portparol aplikacije za AFP.
„Ne tolerišemo sadržaj koji promoviše eksploataciju ljudi, uključujući trgovinu ljudima“, dodao je on.
Prema TikTok-u, u trećem kvartalu 2022. kompanija je na sopstvenu inicijativu uklonila 82 procenta video snimaka povezanih sa kriminalnim praksama.
U želji da odbije pozive da se aplikacija zabrani u Sjedinjenim Državama sve dok ostane kineska kompanija, izvršni direktor TikToka Shou Zi Chev trebalo je da svedoči pred američkim zakonodavcima u četvrtak.
On bi negirao da aplikacija ima ili da će ikada deliti podatke sa kineskom vladom, prema njegovim pripremljenim napomenama koje je stavio na raspolaganje Komitet za energetiku i trgovinu Predstavničkog doma.
U Meksiku su vlasti formirale specijalizovane ćelije kako bi se suprotstavile pretnji koju predstavljaju krijumčari ljudi na društvenim mrežama.
U prostoriji punoj kompjutera u Meksiko Sitiju, desetine stručnjaka iz vladine Agencije za kriminalističke istrage nadgledaju naloge na društvenim mrežama od 2017.
Tabla navodi ljude od interesa i njihove onlajn aktivnosti.
Jedinica je bila uključena u oko 300 istraga o trgovini ljudima, rekao je Rolando Rosas, šef komunikacionog centra pri Federalnoj ministarskoj policiji, u sklopu Ureda državnog tužioca.
U Meksiku, „kompanije za digitalne usluge su obavezne da predaju informacije kada postoji zločin“, rekao je on, pozdravljajući dobru saradnju sa platformama društvenih medija.
Šef jedinice, Bendžamin Ovijedo, rekao je da njegov tim interveniše, na primer, kada se ugovori isplata trgovcu ljudima ili se vrši preko interneta.
Ali reklame nisu uvek stvarne.
„Mnoge stvari koje pronađemo ponekad mogu biti prevara“, rekao je Rosas.
Prema izveštaju koji je objavila Međunarodna organizacija za migracije (IOM) u februaru, TikTok koriste krijumčari ljudi kao način za promovisanje uspešnih slučajeva neregularnih prelazaka.
Upozorava da je zločin otvorio vrata drugima, kao što je seksualna eksploatacija maloletnika.
Organizacija je anketirala više od 500 migranata u tranzitu, od kojih je skoro dve trećine reklo da su tokom putovanja koristili pametni telefon i internet.
Prevoz migranata drumom, često u kombijima ili naguranim u kamione, ponekad bez ventilacije, jedan je od najbržih, ali najopasnijih metoda koje koriste krijumčari ljudi.
Više od 7.600 migranata je umrlo ili nestalo u tranzitu u Americi od 2014, prema IOM-u.
Od toga, skoro 1.000 je rezultat saobraćajnih nesreća ili je povezano sa opasnim transportom, kaže agencija Ujedinjenih nacija.
TikTok takođe koriste migranti da jedni drugima dele savete o tome kako da prežive izdajničko putovanje u Sjedinjene Države.
Andrea (25) i njena prijateljica Beatriz (29), koja je napustila Venecuelu u oktobru, koristile su aplikaciju da pronađu preporuke za putovanje kroz opasne zone kao što je Darijen Gap, negostoljubiva oblast džungle koja se prostire na kolumbijsko-panamskoj granici.
Sada u Meksiku, Andrea, koja nije želela da kaže svoje puno ime, izvukla je svoj mobilni telefon da pokaže profil mlade žene koja je uspela da stigne do Sjedinjenih Država i napravi blog o putovanjima.
Ona daje preporuke šta da pakuje i koje ljekove da nosi – savjete koji su ponekad, ali ne uvek, korisni, rekla je Beatriz.
