Prva svijetska studija nije otkrila da gotovo nigde na Zemlji nema stalno bezbjednih nivoa zagađenja vazduha.
Studija, koju je vodio Univerzitet Monaš u Australiji, otkrila je da je samo 0,001 odsto svetske populacije bilo izloženo niskom nivou zagađenja vazduha 2019. godine; globalno, 70 procenata dana je premašilo bezbedne granice.
Zagađenje vazduha uzrokuje oko 8 miliona smrtnih slučajeva svake godine. Sićušne čestice manje od 2,5 mikrometara u širinu (poznate kao PM 2,5) mogu da napadnu disajne puteve i krvne sudove, uzrokujući moždane udare, rak pluća i bolesti srca.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) postavila je bezbednosni prag za dnevnu izloženost PM 2,5 na 15 μg/m 3 , ali je između 2000. i 2019. godine prosečni nivo zagađenja vazduha širom sveta bio više nego dvostruko veći od granice (32,8 μg/m). 3 ).
Ova studija je prva koja pokazuje promenu dnevne izloženosti zagađenju vazduha na globalnom nivou tokom nekoliko decenija. Podaci su izvučeni iz 5.446 stanica za praćenje u 65 zemalja i obrađeni korišćenjem mašinskog učenja i simulacija.
Istočna Azija je imala najgore zagađenje vazduha tokom ovog dvodecenijskog perioda, sa prosečnom godišnjom izloženošću PM 2,5 od 50 μg/m 3 , a zatim slede južna Azija (37,2 μg/m 3 ) i severna Afrika (30 μg/m 3 ).
Regioni sa najnižim zagađenjem vazduha PM 2,5 tokom dve decenije bili su Australija i Novi Zeland (8,5 μg/m³), ostali regioni u Okeaniji (12,6 μg/m³) i južna Amerika (15,6 μg/m³).
Zagađenje vazduha se smanjilo u Evropi i Severnoj Americi između 2000. i 2019. godine, ali se povećalo u južnoj Aziji, Australiji i Novom Zelandu, Južnoj Americi i na Karibima.
Zagađenje vazduha imalo je sezonski obrazac. U severoistočnoj Kini i severnoj Indiji, korišćenje fosilnih goriva za grejanje domova dovelo je do najvećeg zagađenja vazduha tokom zime. Ali suprotan obrazac je primećen na istočnoj obali Severne Amerike, gde je PM 2,5 dostigao vrhunac u letnjim mesecima.
Šumski požari i prašne oluje povezani sa klimatskim promenama su takođe mogli da doprinesu zagađenju vazduha u jugoistočnoj Australiji 2019. godine, rekli su istraživači.
„[Ova studija] pruža duboko razumevanje trenutnog stanja spoljašnjeg zagađenja vazduha i njegovog uticaja na zdravlje ljudi“, kaže Juming Guo, istraživač kvaliteta vazduha sa Univerziteta Monaš.
„Sa ovim informacijama, kreatori politike, zvaničnici javnog zdravlja i istraživači mogu bolje da procene kratkoročne i dugoročne zdravstvene efekte zagađenja vazduha i razviju strategije za ublažavanje zagađenja vazduha.
Zagađenje PM 2,5 nastaje kada sagorevanje fosilnih goriva, izduvni gasovi automobila, vatra na drva, peći na gas, požari ili prašne oluje proizvode toksični koktel nitrata, ugljenika, sulfata, olova i arsena koji se suspenduju u vazduhu.
Kada udišemo ove sitne čestice, one prolaze kroz sluznicu pluća. Ovo može izazvati upalu, pogoršanje astme i hroničnu opstruktivnu bolest pluća.
Toksične čestice mogu proći u krvne sudove, uzrokujući njihovu upalu i ograničavanje, što kod nekih ljudi izaziva moždane udare. Oni mogu ukloniti masne naslage u krvnim sudovima, stvarajući ugruške koji oštećuju srce ili mozak.
