Arheolozi su pronašli najranije direktne dokaze o jahanju – inovaciji koja bi transformisala istoriju – u 5.000 godina starim ljudskim skeletima u centralnoj Evropi.
„Kada sednete na konja i brzo ga jašete, to je uzbuđenje – siguran sam da su se i drevni ljudi osećali isto“, rekao je Dejvid Entoni, koautor studije i arheolog Hartvik koledža. „Jahanje je bilo najbrže što je čovek mogao da pređe pre železnice.
Istraživači su analizirali više od 200 skeletnih ostataka iz bronzanog doba u muzejskim zbirkama u Bugarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Češkoj kako bi pronašli znakove onoga što koautor i antropolog sa Univerziteta u Helsinkiju Martin Trautmann naziva „sindrom jahača“ – šest govori oznake priče koje ukazuju na to da je osoba verovatno jahala životinju, uključujući karakteristične tragove habanja na zglobovima kuka, butne kosti i karlice.
„Kosti možete čitati kao biografije“, rekao je Trautman, koji je ranije proučavao slične obrasce habanja skeleta iz kasnijih perioda kada je jahanje dobro utvrđeno u istorijskim zapisima.
Istraživači su se fokusirali na ljudske skelete – koji se lakše čuvaju od konjskih kostiju u grobnicama i muzejima – i identifikovali su pet verovatnih jahača koji su živeli pre oko 4.500 do 5.000 godina i pripadali narodu iz bronzanog doba zvanom Iamnaia.
„Postoje raniji dokazi za uprezanje i mužu konja, ali ovo je do sada najraniji direktni dokaz za jahanje“, rekao je arheolog sa Univerziteta Ekseter Alan Outram, koji nije bio uključen u istraživanje, ali je pohvalio pristup.
Studija je objavljena u petak u časopisu Science Advances.
Pripitomljavanje divljih konja na ravnicama Evroazije bio je proces, a ne jedan događaj, kažu istraživači.
Arheolozi su ranije pronašli dokaze o ljudima koji su konzumirali konjsko mleko u ostacima zuba i naznake konja kontrolisanih ormama i komadima koji datiraju više od 5.000 godina, ali to ne znači nužno da su konji bili jahani.
Kultura Jamnaja, poznata po svojim karakterističnim humkama, nastala je u današnjem delu Ukrajine i zapadne Rusije, oblasti koja se zove Pontijska kaspijska stepa. Konji koje su držali razlikovali su se od modernih konja – verovatno ih je bilo lakše zaprepastiti i manje tolerantni prema ljudima – iako su možda bili neposredni genetski preci modernih konja, koji su se pojavili nekoliko vekova kasnije, kažu istraživači.
Jamnaja je najznačajnija zbog svoje dramatične ekspanzije širom Evroazije za samo nekoliko generacija – krećući se na zapad do Mađarske i na istok u Mongoliju, rekao je arheolog i koautor Volker Hajd sa Univerziteta u Helsinkiju.
„Širenje indoevropskih jezika povezano je sa njihovim kretanjem i oni su preoblikovali genetski sastav Evrope“, rekao je on.
Njihov odnos sa konjima je možda delimično omogućio ovaj zapanjujući pokret, sugerišu istraživači. „Konji proširuju koncept udaljenosti – počinjete da razmišljate o mestima koja su ranije bila van domašaja kao da su dostupna“, rekao je koautor Entoni, arheolog Hartvik koledža.
To ne znači da su ljudi iz Jamnaje bili ratnici na konjima, jer su konji koje su jahali verovatno bili previše nestrpljivi za stresne situacije na bojnom polju, rekao je on. Ali konji su možda omogućili Jamnaji da efikasnije šalju komunikacije, grade saveze i upravljaju stadima stoke koja su bila centralna za njihovu ekonomiju.
Pošto je samo mali procenat proučavanih skeleta jasno pokazivao svih šest markera jahanja konja, „izgleda da je manjina ljudi u to vreme bila jahači – to ne sugeriše da je čitavo društvo izgrađeno na jahanju“, rekao je molekularni arheolog Ludovic Orlando, koji se nalazi u Centru za antropobiologiju i genomiku u Tuluzu u Francuskoj i nije bio uključen u istraživanje.
Ipak, pohvalio je rad jer je pomogao da se bolje utvrdi potencijalna geneza jahanja.
„Ovde se radi o poreklu nečega što je uticalo na ljudsku istoriju kao samo nekoliko drugih stvari“, rekao je Orlando.
