Očajnička potraga za preživjelima od zemljotresa u Turskoj i Siriji ušla je u svoje poslednje sate u ponedeljak, dok su spasioci koristeći pse tragače i termalne kamere pregledali stambene blokove u potrazi za bilo kakvim znakom života nedelju dana nakon katastrofe.
Timovi u južnoj turskoj provinciji Hataj navijali su i pljeskali kada je iz ruševina izvučen 13-godišnji dečak koji je identifikovan samo po imenu Kaan. U provinciji Gaziantep, spasioci, uključujući rudare uglja koji su osiguravali tunele drvenim podupiračima, pronašli su živu ženu u olupini petospratnice.
Priče o ovakvim spasavanjima preplavile su etar poslednjih dana. Ali desetine hiljada mrtvih pronađeno je tokom istog perioda, a stručnjaci kažu da je prozor za spasavanje skoro zatvoren, s obzirom na dužinu vremena koje je prošlo, činjenicu da su temperature pale na minus 6 stepeni Celzijusa a težina zgrade se urušava.
Zemljotres jačine 7,8 stepeni Rihterove skale i njegovi naknadni potresi pogodili su jugoistočnu Tursku i severnu Siriju 6. februara, svodeći ogromne delove gradova u planine od polomljenog betona i iskrivljenog metala. Broj mrtvih je premašio 35.000.
U nekim oblastima, tragači su ispred zgrada koje su pregledali postavili natpise na kojima je pisalo „ses iok“ ili „bez zvuka“ u potrazi za znakom da je neko živ, javila je televizija HaberTurk.
Novinari Asošiejted presa u Adijamanu videli su znak naslikan na betonskoj ploči ispred olupine koji ukazuje da ju je pregledao stručnjak. U Antakiji su ljudi ostavljali natpise sa brojevima telefona i tražeći od posade da ih kontaktira ako pronađu tela u ruševinama.
Finansijska šteta od zemljotresa samo u Turskoj procenjena je na 84,1 milijardu dolara, prema Turskoj poslovnoj i poslovnoj konfederaciji, nevladinoj poslovnoj organizaciji. Izračunato korišćenjem statističkog poređenja sa sličnim razornim zemljotresom iz 1999. godine, cifra je bila znatno veća od bilo koje zvanične procene do sada.
Na drugom mestu, Turska je ponudila otvaranje drugog graničnog prelaza kako bi pomogla naporima međunarodne pomoći Siriji, a Ujedinjene nacije su rekle da se vodi „mnogo delikatnih razgovora“ o otvaranju više graničnih prelaza iz Turske u Siriju.
Na nekih 100 kilometara (62 milje) od epicentra, u selu Polat, gde su stanovnici spasavali frižidere, mašine za pranje veša i drugu robu iz porušenih kuća, gotovo nijedna kuća nije ostala da stoji.
Nije stiglo dovoljno šatora za beskućnike, zbog čega su porodice primorane da dele šatore koji su dostupni, rekla je preživela Zehra Kurukafa.
„Spavamo u blatu, svi zajedno sa dve, tri, čak četiri porodice“, rekao je Kurukafa.
Turske vlasti saopštile su u ponedeljak da je više od 150.000 preživelih premešteno u skloništa van pogođenih provincija. U gradu Adijaman, Musa Bozkurt je čekao vozilo koje bi njega i druge odvezlo u zapadnu Tursku.
„Odlazimo, ali nemamo pojma šta će se dogoditi kada stignemo tamo“, rekao je 25-godišnjak. „Nemamo cilj. Čak i da je postojao (plan), šta će biti od toga posle ovog časa? Nemam više ni oca ni ujaka. Šta mi je ostalo?“
Fuat Ekinci, 55-godišnji farmer, nije bio voljan da napusti svoj dom u zapadnu Tursku, rekavši da nema sredstava za život na drugom mestu i da je potrebno njegovati polja.
„Oni koji imaju sredstva odlaze, ali mi smo siromašni“, rekao je on. „Vlada kaže, idi i živi tamo mesec ili dva. Kako da napustim svoj dom? Moja polja su ovde, ovo je moj dom, kako da ga ostavim iza sebe?“
Volonteri iz cele Turske su se mobilisali da pomognu milionima preživelih, uključujući grupu kuvara i vlasnika restorana koji su služili tradicionalnu hranu poput pasulja i pirinča i supe od sočiva preživelima koji su se postrojili na ulicama centra Adijamana.
Široko rasprostranjena šteta uključivala je lokalitete nasleđa na mestima kao što je Antakija, na južnoj obali Turske, važna drevna luka i rani centar hrišćanstva koji je istorijski poznat kao Antiohija. Grčke pravoslavne crkve u regionu započele su dobrotvorne akcije kako bi pomogle humanitarne akcije i prikupile sredstva za obnovu ili popravku crkava.
U Siriji, vlasti su saopštile da je novorođenče čija se majka porodila dok je bila zarobljena pod ruševinama njihove kuće dobro. Beba, Aja, pronađena je nekoliko sati nakon zemljotresa, još uvek povezana pupčanom vrpcom sa svojom majkom, koja je bila mrtva. Doji je supruga direktora bolnice u kojoj se leči.
Takvi izveštaji su dali mnogo nade, ali Eduardo Reinoso Angulo, profesor na Institutu za inženjering na Nacionalnom autonomnom univerzitetu Meksika, rekao je da je verovatnoća da se ljudi pronađu živi „sada veoma, veoma mala“.
Dejvid Aleksander, profesor planiranja i upravljanja u vanrednim situacijama na Univerzitetskom koledžu u Londonu, slaže se. Rekao je da šanse za početak nisu bile dobre.
Mnoge zgrade su bile tako loše izgrađene da su se srušile na veoma male komade, ostavljajući vrlo malo prostora dovoljno velikih da ljudi u njima mogu da prežive, rekao je Aleksandar.
„Ako se neka vrsta okvirne zgrade prevrne, uopšteno govoreći, nalazimo otvorene prostore u gomili ruševina gde možemo da tuneliramo“, rekao je Aleksandar. „Gledajući neke od ovih fotografija iz Turske i Sirije, jednostavno nema mesta.
Zimski uslovi su dodatno smanjili prozor za preživljavanje. Na hladnoći telo drhti da bi se zagrejalo, ali to sagoreva mnogo kalorija, što znači da će ljudi kojima je uskraćena hrana brže umirati, rekla je dr Stefani Laro, profesorka hitne medicine na Virginia Tech-u u SAD.
Mnogi u Turskoj krive neispravnu gradnju za ogromnu devastaciju, a vlasti su počele da ciljaju izvođače radova koji su navodno povezani sa zgradama koje su se srušile. Turska je uvela građevinske propise koji ispunjavaju standarde za inženjering zemljotresa, ali stručnjaci kažu da se kodeksi retko primenjuju.
Kako su razmere katastrofe postale vidljive, tuga i neverica su se pretvorili u bes zbog osećaja da je hitna reakcija bila neefikasna. Taj gnev bi mogao biti politički problem za turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koji se suočava sa teškom borbom za reizbor u maju.
Broj umrlih u Turskoj premašio je 31.000, a ministar zdravlja je rekao da se više od 19.000 preživelih leči u bolnicama. Smrtni slučajevi u Siriji, podeljeni između područja pod kontrolom pobunjenika i oblasti pod kontrolom vlade, porasli su preko 3.500, iako oni koje je vlada prijavila nisu ažurirani danima.
Portparol UN Stefan Dužarik rekao je da se šef humanitarne službe UN Martin Grifits sastao u ponedeljak sa sirijskim predsednikom Bašarom Asadom i ministrom spoljnih poslova nakon što je posetio Alep i video razornu štetu. Grifits je pozvao da se otvori više pristupnih tačaka kako bi se što pre dobila pomoć svim Sirijcima kojima je potrebna, rekao je portparol.
On je naglasio da Ujedinjene nacije nemaju tešku opremu za iskopavanja ili napore traganja i spasavanja „tako da međunarodna zajednica kao celina treba da se pojača kako bi tu pomoć dobila tamo gde je potrebna“.
Pored toga, humanitarnim partnerima UN-a potrebna su kola hitne pomoći, lekovi, skloništa, grejalice i hitna hrana, voda i sanitarni i higijenski artikli, rekao je Dužarik.
