Više od 4.800 osoba je možda bilo žrtve seksualnog zlostavljanja dece u portugalskoj katoličkoj crkvi, a 512 navodnih žrtava već je dalo svoje priče, saopštila je u ponedeljak ekspertska komisija koja se bavi istorijskom zlostavljanjem u crkvi.
Visoki portugalski crkveni zvaničnici su ranije tvrdili da se dogodilo samo nekoliko slučajeva.
Viši sveštenici sedeli su u prvom redu sale gde su članovi veća čitali neke od mučnih izveštaja o navodnom zlostavljanju uključenih u njihov završni izveštaj. Bilo je živopisnih i šokantnih opisa.
Nezavisni komitet za proučavanje zlostavljanja dece u Katoličkoj crkvi, koji su osnovali portugalski biskupi pre nešto više od godinu dana, istraživao je navodne slučajeve od 1950. godine pa nadalje. Portugalski biskupi treba da razmatraju izveštaj na vanrednom sastanku 3. marta.
U većini navodnih slučajeva rok zastarelosti je istekao. Samo 25 optužbi je prosleđeno tužiocima, saopštilo je veće.
Izveštaj, koji su neki kritikovali kao da je kasnio, usledio je četiri godine nakon što je papa Franja okupio crkvene vođe iz celog sveta u Vatikanu da se pozabave krizom seksualnog zlostavljanja u crkvi.
Taj sastanak je održan više od 30 godina nakon što je skandal prvi put izbio u Irskoj i Australiji i 20 godina nakon što je pogodio Sjedinjene Države.
Biskupi i drugi katolički nadređeni u mnogim delovima Evrope u to vreme nastavili su da poriču da postoji seksualno zlostavljanje sveštenstva ili su insistirali na tome da se problemu pridaje mala težina.
Šef portugalske biskupske konferencije, biskup Žoze Ornelas, zamolio je žrtve za oproštaj i izvinio se što crkva nije uspela da shvati razmere problema.
Seksualno zlostavljanje dece je „gnusan zločin“, rekao je Ornelas u izjavi koju je pročitao kasnije u ponedeljak, dodajući: „To je otvorena rana koja nas boli i sramoti“.
Komisija je izrazila žaljenje što je Vatikanu trebalo toliko vremena da odobri pristup crkvenim arhivama. Dozvola je stigla tek u oktobru, dajući veću samo tri meseca da prođe kroz pismene dokaze o zlostavljanju.
Pedro Streht, psihijatar koji je bio na čelu komisije u Portugalu, rekao je da procenjuje da je pravi broj žrtava tokom perioda koji se proučava na najmanje 4.815. Ta ekstrapolacija je napravljena na potencijalne druge žrtve koje su pomenule one žrtve koje su se javile.
Komisija ne objavljuje imena žrtava, identitete navodnih zlostavljača, niti mesta na kojima su se zlostavljanja navodno dogodila. Međutim, trebalo bi da se episkopima do kraja meseca pošalje spisak navodnih zlostavljača koji su još aktivni u crkvi.
Konačni izveštaj uključuje poseban — i poverljiv — aneks svih imena članova crkve prijavljenih komitetu koji se šalje portugalskoj biskupskoj konferenciji i policiji.
Portugalska crkva nije rekla da li namerava da isplati odštetu žrtvama.
Komitet od šest članova uključivao je psihijatre, bivšeg sudiju Vrhovnog suda i socijalnog radnika.
U izveštaju se navodi da su 77 odsto nasilnika bili sveštenici, dok su ostali počinioci povezani sa crkvenim institucijama. Dodaje se da 77 odsto žrtava nije prijavilo zlostavljanje crkvenim zvaničnicima, a samo 4 odsto je otišlo u policiju. Većina zlostavljanja dogodila se kada su žrtve bile u ranoj adolescenciji.
Rečeno je da je 48% onih koji su se javili prvi put govorilo o zlostavljanju. Većina navodnih žrtava bili su muškarci, iako su 47 odsto bile žene, navodi se u izveštaju.
U njemu se navodi da postoje mesta u Portugalu, poput nekih bogoslovija i verskih institucija, koja su „prave crne tačke“ za zloupotrebe.
Informacije o seksualnom zlostavljanju dece koje se nalaze u crkvenim zapisima treba smatrati „vrhom ledenog brega“, navodi se u izveštaju.
Ti zapisi se često ne odnose direktno na zlostavljanje, čak ni kada se o tome raspravlja, a čini se da su mnogi incidenti razmatrani neformalno, kaže veće.
Veće je preporučilo da se rok zastarelosti za takva krivična dela produži na najmanje 30 godina sa sadašnje 23 godine.
