Spasioci su u nedjelju izvukli još preživelih iz ruševina, šest dana nakon jednog od najgorih zemljotresa koji je pogodio Tursku i Siriju, dok su turske vlasti nastojale da održe red u zoni katastrofe i pokrenule sudske postupke protiv nekih zgrada se ruši.
S obzirom da su šanse da se pronađe još preživelih sve udaljenije, broj žrtava zemljotresa u ponedeljak i velikih naknadnih potresa u obe zemlje porastao je iznad 28.000 i izgleda da će nastaviti da raste. Bio je to najsmrtonosniji zemljotres u Turskoj od 1939. godine.
Raseljeni stanovnici u turskom gradu Kahramanmarasu, u blizini epicentra, rekli su da su postavili šatore što bliže svojim oštećenim ili uništenim domovima u pokušaju da spreče njihovu pljačku.
Suočavajući se sa pitanjima u vezi sa odgovorom na zemljotres dok se priprema za nacionalne izbore za koje se očekuje da će biti najteži od njegove dve decenije na vlasti, predsednik Tajip Erdogan je obećao da će započeti obnovu u roku od nekoliko nedelja.
U Siriji je katastrofa najteže pogodila severozapad koji drže pobunjenici, ostavljajući mnoge bez domova po drugi put nakon što su raseljeni zbog decenijskog građanskog rata, iako je region dobio malo pomoći u poređenju sa oblastima koje drži vlada.
Izaslanik Evropske unije u Siriji pozvao je Damask da ne politizuje pitanja humanitarne pomoći i odbacio optužbe da blok nije pružio dovoljnu pomoć Sirijcima nakon katastrofe.
„Apsolutno je nepravedno biti optužen za nepružanje pomoći, a mi zapravo stalno radimo upravo to više od jedne decenije i činimo mnogo više čak i tokom krize zemljotresa“, rekao je Dan Stoenesku za Rojters.
U jugoistočnoj turskoj provinciji Hataj, rumunski spasilački tim je nosio 35-godišnjeg muškarca po imenu Mustafa niz gomilu ruševina sa zgrade, saopštila je televizija CNN Turk, oko 149 sati nakon zemljotresa.
Zdravlje mu je dobro, pričao je“, rekao je jedan od spasilaca. „Govorio je: ‘Vadite me brzo odavde, imam klaustrofobiju’.“
Dve nemačke spasilačke organizacije obustavile su u subotu rad u Turskoj, navodeći izveštaje o sukobima između grupa ljudi i naglašavajući zabrinutost za bezbednost u oblastima pogođenim zemljotresom.
Gizem, spasilac iz jugoistočne provincije Sanliurfa, rekla je da je videla pljačkaše u gradu Antakiji. „Ne možemo mnogo da intervenišemo, jer većina pljačkaša nosi noževe.
Jedan stariji stanovnik Kahramanmarasa rekao je da je u njegovoj kući ukraden zlatni nakit, dok je u lučkom gradu Iskenderun policija bila raspoređena na raskrsnici komercijalnih ulica sa mnogo prodavnica telefona i nakita.
Erdogan je upozorio da će pljačkaši biti strogo kažnjeni.
Čvrstost zgrada je došla u oštar fokus nakon potresa.
Potpredsednik Fuat Oktaj rekao je tokom noći da je 131 osumnjičeni do sada identifikovan kao odgovoran za urušavanje nekih od hiljada zgrada srušenih u 10 pogođenih provincija.
„Mi ćemo ovo pažljivo pratiti dok se ne završi neophodan sudski proces, posebno za objekte koji su pretrpeli velika oštećenja i objekte koji su prouzrokovali smrt i povrede“, rekao je on.
Zemljotres je pogodio Erdogana pred predsedničkim i parlamentarnim izborima zakazanim za jun. Čak i pre katastrofe, njegova popularnost je opadala zbog rastuće inflacije i pada turske valute.
Neki ljudi pogođeni zemljotresom i opozicioni političari optužili su vladu za spore i neadekvatne napore za pružanje pomoći rano, a kritičari su postavili pitanje zašto vojska, koja je imala ključnu ulogu nakon zemljotresa 1999. godine, nije dovedena ranije.
Erdogan je priznao probleme, kao što je izazov isporuke pomoći uprkos oštećenim transportnim vezama, ali je rekao da je situacija stavljena pod kontrolu. Pozvao je na solidarnost i osudio „negativno“ politikanstvo.
Duž glavnog puta koji vodi u grad Antakiju, gde je nekoliko preostalih zgrada imalo velike pukotine ili urušene fasade, saobraćaj se povremeno zaustavljao jer su spasilačke ekipe pozivale na tišinu kako bi otkrili znake preostalog života ispod ruševina.
Šef UN za pomoć Martin Grifits opisao je zemljotres kao najgori događaj u regionu u poslednjih 100 godina, predviđajući u subotu da će se broj poginulih najmanje udvostručiti.
On je pohvalio odgovor Turske, rekavši da je njegovo iskustvo da su žrtve katastrofe uvek bile razočarane ranim naporima za pružanje pomoći.
Zemljotres se rangira kao sedma najsmrtonosnija prirodna katastrofa na svetu u ovom veku, a broj žrtava se približava 31.000 od zemljotresa u susednom Iranu 2003. godine.
Ubio je 24.617 u Turskoj, a više od 3.500 u Siriji, gde se putarine ne ažuriraju od petka.
Turska je saopštila da je oko 80.000 ljudi u bolnici, a više od milion u privremenim skloništima.
U gradu Alepu koji kontroliše sirijska vlada, šef Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus opisao je katastrofu kao srceparajuću jer je nadgledao raspodelu pomoći i obećavao još.
Zapadne zemlje su uglavnom izbegavale predsednika Bašara el Asada tokom rata koji je počeo 2011.
