Studija koju su sproveli naučnici sa Univerziteta u Liježu i HEDERA-22 spin-off na mesečevom mleku — mineralnom depozitu pronađenom u pećinama i korišćenom zbog svojih lekovitih svojstava — dovela je do otkrića kriptičnog jedinjenja aktivnog protiv bakterija koje su višestruke. – otporan na antibiotike. Ovo otkriće je predmet transfera tehnologije i publikacije u International Journal of Molecular Sciences.
Od pradavnih vremena, ljudska bića su bila u mogućnosti da koriste resurse, tehnike i ponekad verovanja iz okoline kako bi se zaštitila od bolesti i brinula o svom zdravlju. Dok je delotvornost određenih praksi predaka demonstrirana i potvrđena od strane moderne medicine, racionalnost mnogih tradicionalnih lekova ostaje pogrešno shvaćena, pa čak i sumnjiva.
To je slučaj sa upotrebom mesečevog mleka, konkrementa koji se često nalazi u različitim oblicima (pastosti, suvi ili tečni) u krečnjačkim pećinama, lek koji se koristi u kurativne svrhe. „Ova speleotema se najčešće posmatra u obliku mekog kamena u zavisnosti od njegove higrometrije, neke vrste mineralnog kolača od sira“, objašnjava Sebastijen Rigali, molekularni mikrobiolog u Centru za proteinsko inženjerstvo—CIP (InBios/Naučni fakultet) ULiege. „Postoji mnogo arheoloških dokaza o njegovoj upotrebi kao anti-infektivnom agensu, uglavnom u švajcarskim i austrijskim Alpima.
Laboratorija dr Sebastijena Rigalija, direktora istraživanja F.R.S-FNRS, odlučila je da proučava mikrobnu floru mesečevog mleka iz proste radoznalosti, kako bi pronašla razloge za njegovu upotrebu u terapiji ljudi i životinja.
„Prvi korak je bio izlazak na teren, u pećine visoravni Kondruzian, kako bi se pronašle naslage mesečevog mleka i izolovale filamentozne aktinobakterije, bakterije koje su šampioni u proizvodnji antimikrobnih agenasa. Istraživači su pronašli mnoge od njih. , kako po broju tako i po raznovrsnosti. Zastupljeni su svi najplodniji rodovi bakterija u smislu proizvodnje antimikrobnih sredstava.“
Analiza genoma izolovanih bakterija otkrila je da one zajedno učestvuju u konstituisanju ogromne podzemne apoteke. Ovaj mikrobni konzorcijum je sposoban da proizvede stotine antibiotika, od kojih se neki danas koriste svakodnevno. Ali ono što je verovatno najfascinantnije je da je velika većina gena za biosintezu uključenih u proizvodnju bioaktivnih jedinjenja pronađenih u ovim bakterijama kriptična, odnosno nije moguće povezati poznati molekul sa njima.
To znači da ovi sojevi predstavljaju pravi rezervoar za otkrivanje novih bioaktivnih molekula. „Statistički gledano, sve što treba da uradite je da se sagnete i pokupite i identifikujete novi antibiotik, antifungalna ili čak antikancerogena sredstva“, kaže istraživač.
Realnost je očigledno mnogo složenija. Ovi molekuli se ne mogu lako uzgajati u laboratorijskim uslovima. Izvučeni iz ekstremnih uslova razvoja i oligotrofni, teško ih je održati ‘živim’ kada se jednom izbace na površinu. Štaviše, njihov razvoj u medijumima za gajenje često nije optimalan, jer su mediji generalno korišćeni suviše bogati, a samim tim i u određenoj meri toksični, u poređenju sa nutritivnim stanjem koje se nalazi u njihovoj prvobitnoj ekološkoj niši.
To je kroz saradnju između laboratorija CIP-a, GIGA-e, Laboratorije za spektrometriju mase i CIRM-a Univerziteta u Liježu i kompanije HEDERA-22, ULiege spin-off aktivnog u otkrivanju i proizvodnji biomolekula terapeutskih ili poljoprivrednih -industrijski interes, da su se ovi napori isplatili i omogućili otkrivanje prvog zagonetnog jedinjenja.
„To je antibiotik koji se zove ‘lunaemicin’ i proizvodi ga nova bakterija Streptomices lunaelactis, lunaemicin i lunaelactis koji se odnosi na ekološku nišu iz koje potiče ovaj molekul i ova bakterija, mjesečevo mlijeko. Lunemicin ima zanimljiva svojstva, posebno je aktivan protiv Gram-posa. bakterije koje su višestruko otporne na antibiotike.“
Ostale kriterijume tek treba proceniti da bi se znalo da li će ovaj novi antibiotik jednog dana biti upotrebljiv, ali lunemicin predstavlja pre svega prvi udarac u potopljeni deo ‘ledenog brega mesečevog mleka’, koji sadrži mnoge molekule koji su još uvek nepoznati i koji mogao imati slična svojstva. Lunemicin je takođe ovaj prvi „dokaz koncepta“ koji pokazuje kapacitet istraživačkih timova da otkriju nove molekule, od prvih izobličenja u galerijama valonskih pećina do njihove strukturne rezolucije i određivanja njihovih bioloških aktivnosti.
Sve veštine laboratorije Sebastiena Rigalija i laboratorija Univerziteta u Liježu uključenih u ovo istraživanje prenete su na spin-off HEDERA-22, čiji je cilj da iskoristi potencijal bakterija izolovanih iz mesečevog mleka i otkrije najperspektivnije molekula u humanoj terapiji ali i u agroindustrijskoj oblasti. Ako ova studija daje određeni legitimitet upotrebi mesečevog mleka u tradicionalnoj medicini, ona još jednom pokazuje obim blaga koje je svet mikroba još uvek spreman da nam ponudi.
