Na Nacrt izvještaja Evropskog parlamenta o napretku Crne Gore ka pristupanju Evropskoj uniji (EU) podnešeno je 235 amandmana, u kojima se, između ostalog, konstatuje zabrinutost zbog ideja zakona o dvojnom državljanstvu i stranim agentima, osuđuju Rezolucija o genocidu u sistemu logora Jasenovac, Dahau i Mauthauzen i „kampanja blaćenja“ civilnog sektora od strane zvaničnika vladajuće koalicije „Za budućnost Crne Gore“…
Nacrt izvještaj, koji potpisuje izvjestilac Evropskog parlamenta za Crnu Goru Marjan Šarec, predstavljen je europarlamentarcima 18. februara. Do kraja aprila poslanici imaju rok da se dogovore o amandmanima, o kojima će se potom glasati na Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta.
Kiparski europoslanik Kostas Mavrides je u amandmanu naveo da pozdravlja napredak Crne Gore ka pridruživanju EU, uključujući zatvaranje tri poglavalja (7 – Pravo intelektualne svojine, 10 – Informatičko društvo i mediji, 20 – Preduzetništvo i industrijska politika), ali da „ipak izražava zabrinutost zbog kontroverznih ideja o zakonodavnim prijedlozima u vezi sa državljanstvom i stranim agentima koje su iznijete u javnosti“.
Poslanici Andrej Kovačev (Bugarska), Tomislav Sokol (Hrvatska) i Sunčana Glavak (Hrvatska) podnijeli su sličan amandman u kojem se naglašava da je predloženi zakon o stranim agentima nesaglasan s vrijednostima i standardima Evropske unije i NATO-a.
Oni konstatuju da takvi zakoni, koji oponašaju zakone u Rusiji i Gruziji, „imaju potencijal da podrivaju osnovne slobode kao što su sloboda izražavanja, udruživanja i funkcionisanje žive i dinamične građanske zajednice“.
U ime Grupe Zelenih/EFA (Zeleni/Savez slobodnih evropskih saveza) amandman je podnio Vladimir Prebilič (Slovenija). U njemu se navodi da oštro osuđuje „kontinuirane kampanje blaćenja, zastrašivanja i napade na organizacije civilnog društva od strane zvaničnika vladajuće koalicije ‘Za budućnost Crne Gore’, koji koriste neprijateljsku retoriku kako bi delegitimizovali aktiviste predstavljajući ih kao izdajnike i neprijatelje države“.
Preblič je pozvao crnogorske vlasti da poštuju slobodu izražavanja i da se „uzdrže od kampanja blaćenja protiv studentske protestne grupe ‘Kamo śutra?'“, kao i da prekinu sa gonjenjem novinara i obezbijede njihovu sigurnost.
On je izrazio žaljenje zbog prisutnog visokog nivoa polarizacije u medijima i njihove ranjivosti na politički i strani uticaj, a pozvao je vlasti da obezbijede uređivačku, institucionalnu i finansijsku nezavisnost Javnog servisa (Radio televizija Crne Gore – RTCG).
„Kao i zakonitost u imenovanju njegovog rukovodstva i puno poštovanje pravosnažnih sudskih odluka koje se tiču RTCG-a, poziva sve medijske subjekte da poštuju zakonske obaveze u vezi sa transparentnošću javnog finansiranja“, navodi se u amandmanu.
Hrvatski europoslanik Tonino Picula izrazio je zabrinutost zbog „negativne retorike koju koriste neki članovi vladajuće koalicije prema susjednim zemljama“. On je osudio politizaciju istorijskih događaja i usvajanje rezolucija koje, navodi Picula, povećavaju polarizaciju unutar zemlje i ne doprinose dobrim susjedskim odnosima.
Napomenuo je da bi trebalo izbjegavati korišćenje „neriješenih bilateralnih i regionalnih sporova za blokiranje procesa pristupanja zemalja kandidata za članstvo u EU“, te je pozvao Crnu Goru da poštuje odredbe o sukcesiji bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, „posebno u vezi s vojnim sredstvima“.
Željana Zovko (Hrvatska) u amandmanu je osudila Rezoluciju o genocidu u sistemu logora Jasenovac, Dahau i Mauthauzen, koju je crnogorski parlament usvojio u junu prošle godine. Navela je da rezolucija narušava odnose Crne Gore i Hrvatske.
