Nedavna studija otkriva da porodice sa razdvojenim roditeljima pružaju manje finansijske i emocionalne podrške svojoj odrasloj deci.
„Želeli smo da vidimo da li se načini na koji roditelji podržavaju svoju odraslu decu — finansijski, emocionalno, itd. — razlikuju u porodicama u kojima su roditelji još uvek par u odnosu na porodice u kojima su roditelji razdvojeni“, kaže Ana Manzoni, dopisni autor knjige. studija i vanredni profesor sociologije na Državnom univerzitetu Severne Karoline. „Takođe smo želeli da vidimo da li se razlikuje način na koji odrasla deca podržavaju svoje roditelje.
„S obzirom na to u kojoj se mjeri mnogi mladi odrasli oslanjaju na podršku svojih roditelja, nalazi su značajni. A s obzirom na stariju populaciju, takođe je važno ispitati u kojoj meri odrasla deca podržavaju svoje roditelje.“
Za svoju studiju, istraživači su razmotrili nekoliko vrsta međugeneracijske podrške: emocionalnu, materijalnu i instrumentalnu. Instrumentalna podrška uključuje stvari poput pomaganja u kući, čuvanja dece i brige o starijima. Materijalna podrška uključuje stvari poput finansijske podrške i poklona. Emocionalna podrška uključuje stvari kao što su lični saveti.
Istraživači su se oslanjali na podatke od 4.340 odraslih Njemaca koji su učestvovali u dugoročnom projektu pod nazivom Njemački porodični panel. Podaci potiču iz detaljnih anketa koje su sprovedene svake druge godine između 2009. i 2016. Najmlađi učesnici panela uključeni u studiju napunili su 18 godina 2009. godine, a nijedno odraslo dete koje je ispitano nije živelo sa roditeljima.
Panel ankete su istraživale u kojoj meri roditelji i deca daju i dobijaju emocionalnu, materijalnu i instrumentalnu podršku jedni drugima. Istraživači su koristili statističke tehnike da identifikuju razlike u ovim vrstama međugeneracijske podrške između „razdvojenih porodica“ i porodica u kojima su roditelji još uvek zajedno.
„Otkrili smo da je u porodicama u kojima je bilo roditeljskog razdvajanja bilo znatno manje podrške od očeva i majki njihovoj odrasloj deci, bilo da govorite o emocionalnoj, materijalnoj ili instrumentalnoj podršci“, kaže Manzoni. „U praktičnom smislu, ovo često stavlja decu u ovim porodicama u nepovoljan položaj, jer imaju pristup manjem broju resursa.
Slično, odrasla deca u porodicama u kojima su roditelji odvojeni pružala su manju podršku roditeljima, sa jednim izuzetkom. Deca u porodicama sa roditeljskim odvajanjem pružila su materijalnu podršku svojim majkama isto koliko i deca u porodicama bez roditeljskog odvajanja.
Dva druga faktora su takođe odigrala ulogu u meri u kojoj je roditeljsko razdvajanje uticalo na međugeneracijsku podršku. Na količinu podrške između oca i deteta — u oba smera — uticalo je kada su se roditelji razdvojili. Konkretno, ako je do razdvajanja roditelja došlo nakon što je dete dostiglo punoletstvo, razlika u međugeneracijskoj podršci bila je manje izražena.
Za rastavljene majke obrazovanje je napravilo značajnu razliku. Što su razdvojene majke bile obrazovanije, to su bile u mogućnosti da obezbede materijalnu podršku svojoj deci.
„Postoji mnogo istraživanja koja pokazuju da su deca u razdvojenim porodicama u nepovoljnijem položaju, veća je verovatnoća da će lošije uspeti u školi, imati problema sa mentalnim zdravljem i tako dalje. Ova studija pokazuje da su i kao odrasli u nepovoljnom položaju, u smislu podrške koju roditelji mogu da pruže. To ne znači da ljudi treba da ostanu u lošim odnosima – definitivno ne bi trebalo – ali nam pomaže da razumemo značajan društveni izazov. Zaista, naglašava potrebu da se pruži dodatna podrška razdvojenim porodicama. „
