Islamsko godišnje hodočašće hadža u Saudijskoj Arabiji ove godine će se vratiti na nivoe pre pandemije nakon što su ograničenja dovela do smanjenja godišnje vjerske komemoracije zbog zabrinutosti zbog koronavirusa, kažu vlasti.
Hadž, koji se jednom u životu zahteva od svih sposobnih muslimana, predstavlja jedno od najvećih okupljanja ljudi na svetu. Pre pandemije, hodočašće je privlačilo milione svake godine u islamski sveti grad Meku, dom Kabe u obliku kocke, kojoj se muslimani mole pet puta dnevno.
U 2019. u hodočašću je učestvovalo preko 2,4 miliona ljudi. Ali 2020. godine, usred karantina izazvanih pandemijom, Saudijska Arabija je drastično ograničila hadž sa samo 1.000 stanovnika Saudijske Arabije kojima je bilo dozvoljeno da učestvuje. Bio je to potez bez presedana koji nije viđen čak ni tokom epidemije gripa 1918. koja je ubila desetine miliona širom sveta.
2021. prisustvovalo je oko 60.000 stanovnika Saudijske Arabije. Prošle godine je 1 milion vernika obavilo hodočašće.
Govoreći u ponedeljak uveče na konferenciji o hadžu u lučkom gradu Džedi na Crvenom moru, saudijski ministar hadža i umre Tavfik bin Favzan al-Rabiah najavio je ukidanje ograničenja.
„Donosim vam dve dobre vesti na ovom sastanku. Prvi: povratak broja hodočasnika na ono što je bio pre pandemije bez ikakvih starosnih ograničenja“, rekao je al-Rabija, prenosi državna Saudijska novinska agencija.
„I drugo: Dozvoliti bilo kojoj hadž misiji iz celog sveta da radi sa bilo kojom licenciranom kompanijom koja ispunjava zahteve hodočasnika tih zemalja“, dodao je on.
Na hadž su poslednjih godina mogli da prisustvuju samo oni od 18 do 65 godina. Saudijska Arabija je takođe imala ograničenje koje privatne kompanije mogu da organizuju putovanja za hadž.
Koronavirus nije prva javnozdravstvena katastrofa koja je pogodila hadž. Vladajuća porodica kraljevstva Al Saud stavlja svoj legitimitet u ovu naftu bogatu naciju u nadgledanju i zaštiti lokacija hadža. Osiguranje da se hadž dogodi za njih je bio prioritet — a takođe i glavni ekonomski pokretač koji donosi milijarde dolara prihoda od nafte u Saudijsku Arabiju.
Epidemije bolesti su oduvek bile zabrinjavajuće oko hadža. Hodočasnici su se borili protiv izbijanja malarije 632. godine, kolera 1821. godine ubila je oko 20.000, a druga epidemija kolere 1865. godine ubila je 15.000 pre nego što se proširila svetom.
U skorije vreme, Saudijska Arabija se suočila sa opasnošću od drugog koronavirusa, onog koji izaziva bliskoistočni respiratorni sindrom ili MERS. Kraljevina je povećala mere javnog zdravlja tokom hadža 2012. i 2013. godine, pozivajući bolesne i starije da ne učestvuju.
Poslednjih godina, saudijski zvaničnici su takođe zabranili hodočasnike koji dolaze iz zemalja pogođenih virusom ebole.
Nije odmah bilo jasno koje zdravstvene mere će biti preduzete za hadž, koji ove godine pada po lunarnom islamskom kalendaru krajem juna. Iako Saudijska Arabija nema potrebe za vakcinama ili testiranjem protiv koronavirusa, ona zahteva da se hodočasnici vakcinišu za druge bolesti.
Muslimanima je zabranjeno da ljube ili dodiruju Kabu u obliku kocke, metaforičnu Božju kuću u centru Meke koju hodočasnici kruže dok završavaju hadž.
Hadž takođe uključuje bliski kontakt u velikim masama, u kojima je 2015. godine ubijeno preko 2.400 ljudi u naletu i stampedu.
