Više od pet milijardi ljudi širom svijeta sada je vakcinisano protiv COVID-19. Naravno, mnogi od oko tri milijarde onih koji još nisu mogli da pristupe vakcini protiv COVID-a, posebno u zemljama sa niskim prihodima. Ali deo onih koji su nevakcinisani odlučio je da ne dobije vakcinu.
Otkako su vakcine protiv COVID-a postale dostupne pre dve godine, videli smo sve veće i često gorke razlike između onih koji su vakcinisani i onih koji su odlučili da ne budu vakcinisani.
Nedavna studija u časopisu Nature nastojala je da istraži obim netolerancije i diskriminacije između ljudi koji su vakcinisani i ljudi koji nisu vakcinisani protiv COVID-a. Istraživači su otkrili da u većini zemalja ljudi koji su vakcinisani pokazuju negativne stavove prema ljudima koji nisu vakcinisani. Ali zanimljivo je da je bilo minimalnih dokaza za obrnuto.
Autori su sproveli tri zajedničke studije u kojima je anketirano više od 15.000 ljudi iz 21 zemlje na svim naseljenim kontinentima. Oni su koristili ankete osmišljene da mere predrasude izražene u tri oblika: afektivnim (na primer, negativne emocije prema grupi), kognitivnim (na primer, negativni stereotipi) i stavovima (na primer, podrška isključenju i uklanjanju prava).
Istraživanja su istakla da vakcinisani iskazuju diskriminatorne stavove prema nevakcinisanim osobama u svim zemljama osim u Mađarskoj i Rumuniji.
Nasuprot tome, antipatija nevakcinisanih ljudi prema vakcinisanim osobama primećena je samo u Njemačkoj i SAD.
U većini zemalja predrasude prema nevakcinisanim ljudima bile su podjednako visoke ili veće nego prema društvenim grupama koje su tradicionalno bile diskriminisane, kao što su imigranti, bivši osuđenici i zavisnici od droga.
Istraživači su otkrili da mnogi vakcinisani ljudi ne bi želeli da se njihovi bliski rođaci udaju za nekoga ko nije vakcinisan (primer afektivnog izražavanja). Takođe su imali tendenciju da percipiraju nevakcinisane kao nesposobne ili manje inteligentne (kognitivni izraz).
Istraživanje sprovedeno samo u SAD kao deo šire studije pokazalo je da ljudi koji su vakcinisani veruju da nevakcinisanim ljudima treba uskratiti određena osnovna prava. Ovo je primer izražavanja stava.
Na primer, neki vakcinisani ljudi su smatrali da nevakcinisani ljudi treba da se suoče sa ograničenjima slobode kretanja. Manji procenat se zalagao za ograničenja slobode govora, pristupa američkom državljanstvu i socijalnih beneficija.
Besplatna vožnja?
Zanimljivo je da je obim diskriminatornih stavova prema nevakcinisanim ljudima bio veći u zemljama sa višim društvenim poverenjem i jačom kulturom saradnje. U takvim zemljama, ljudi su se češće slagali sa izjavom „većini ljudi se može verovati“, za razliku od zemalja sa nižim društvenim poverenjem u kojima većina smatra da „treba da budete veoma oprezni u ophođenju sa ljudima“.
Autori studije tumače ovaj nalaz kroz sočivo psihologije ljudske saradnje. Odnosno, u zemljama sa izraženim osećajem građanske dužnosti i individualne odgovornosti prema opštem dobru, ljudi koji imaju koristi od kolektivnog napora, a da ne doprinose svom delu, doživljavaju se kao „slobodnjaci“.
U ovom kontekstu zajednički napor je naravno vakcinisanje, a kolektivne koristi uključuju manji rizik od infekcije, a samim tim i bolesti i smrti, prestanak izolacije i tako dalje.
Zemlje sa većim poverenjem i kulturom saradnje su obično efikasnije u suzbijanju epidemija. Stoga je razumljivo i zaista prirodno da građani posebno u ovim zemljama gaje negativna osećanja prema ovim takozvanim slobodnjacima, čiji izbor da odbiju vakcinaciju može da ugrozi njihove vršnjake i društvo u celini.
Iako je ova studija pronašla veće dokaze da vakcinisani ljudi diskriminišu one koji nisu vakcinisani, a ne obrnuto, još uvek postoje glasni delovi nevakcinisane populacije koji izražavaju neprijateljstvo prema onima koji su vakcinisani.
Na primer, neki tvrde da imaju biološku nadmoć nad vakcinisanim, nazivajući sebe „čistokrvnim“. Neosnovana ideja da su vakcinisani ljudi biološki inferiorni stekla je sve veću popularnost među tvrdokornim skepticima u vezi sa vakcinama i teoretičarima zavere, do tačke u kojoj neki pacijenti odbijaju transfuziju krvi „ukaljane“ vakcinama.
Ovo su ekstremni i, na sreću, relativno retki oblici oklevanja u vezi sa vakcinom. Ali takvi primeri pokazuju da nije samo vakcinisana produkcija negativnih stavova.
