Na mala vrata, u senci litijuma čije se iskopavanje najavljuje u dolini Jadra u zapadnoj Srbiji, u svakodnevni rečnik, na transparente tokom protesta protiv rudarenja i u izjave zvaničnika, ušunjao se bor.
Jedinjenja ovog hemijskog elementa nalaze se u mineralu jadaritu, što je potvrđeno i u dokumentaciji projekta „Jadar“ australijsko-britanske kompanije Rio Tinto.
Prema planovima objavljenim na sajtu firme , pored osnovnog proizvoda litijum-karbonata, cilj Rio Tinta je i proizvodnja 160.000 tona borne kiseline na godišnjem nivou.
Ljudi svakodnevno unose bor preko hrane i vode, može da se kupi i kao dodatak ishrani i „nije posebno opasan po čoveka“ u malim količinama, kaže Majkl Ingleson, profesor neorganske hemije na Univerzitetu u Edinburgu, za BBC na srpskom.
„Kod svakog hemijskog elementa, štetnost zavisi od jedinjenja bora sa kojim dolazimo u dodir, količinom i načinom na koji mu se izlažemo“, dodaje.
Koristi se i za lekove, a Ingleson navodi da naučnici ispituju novu terapiju u borbi protiv rezistencije na antibiotike na bazi bora.
Bor se koristi za izradu stakla i keramike, u legurama sa drugim metalima, u farmaceutskoj industriji i proizvodnji nuklearne energije.
Najveći svetski proizvođači bora i njegovih jedinjenja su Turska, Sjedinjene Američke Države i Čile, dok najveće rezerve, uz Tursku i SAD, ima i Rusija, navodi se na sajtu britanskog Kraljevskog hemijskog društva .
Njegova zastupljenost u zemljinoj kori je oko 0,0008 odsto, a Ingleson kaže da se ne radi „ni o čestom, ni o retkom“ elementu.
„U jednom trenutku američki naučnici su jedinjenja bora čak razmatrali kao zamenu za gorivo motora automobila, a analizom su utvrdili da na planeti imamo dovoljno bora da fosilno gorivo potpuno zamenimo gorivima na bazi bora“, objašnjava profesor neorganske hemije.
„Neke od problema nikada nisu uspeli da reše i nije došlo do prelaska na borna goriva, ali ključni zaključak je bio da bi bilo dovoljno bora u zemljinoj kori za takav poduhvat“, naglašava on u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.
U dokumentima američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) još iz 1955. godine navode se tvrdnje da su Sovjeti istraživali bor u nameri da ga upotrebe kao gorivo za borbene avione i projektile.
„Najčešća zabluda“ koja prati bor u Srbiji, ali i u drugim zemljama, jeste tvrdnja da je reč o teškom metalu, kaže Dušan Veljković, vanredni profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu, za BBC na srpskom.
„Iako to čujete u medijima, čak i od nekih stručnjaka, bor uopšte nije metal, već spada u malu grupu hemijskih elemenata koje nazivamo metaloidima.
„Oni imaju osobine između metala i nemetala“, priča Veljković.
Metaloidi ili semimetali, poput bora, imaju sjajnu površinu i visoke tačke topljenja kao metali, ali su lošiji provodnici od njih, a sa nemetalima ih povezuje tendencija izgradnje jakih neorganskih kiselina.
U ovoj grupi su i silicijum, germanijum, arsen, antimon, telur i astat.
Desetine hiljada ljudi protestovali su zbog najavljenog rudarenja litijuma i bora:
Ovaj metaloid označen je simbolom „B“ i peti je u periodnom sistemu elemenata, što znači da je peti najlakši hemijski element.
Bor su otkrili i prvi put izolovali francuski hemičari Žozef-Luj Gaj-Lusak i Luj-Žak Tenar 1808. godine, a nešto kasnije Hemfri Dejvi u Velikoj Britaniji, navodi se u enciklopediji Britanika .
Čist bor ima oblik tamnog praha, ali se u prirodi najčešće može naći u jedinjenjima sa kiseonikom, odnosno bor-oksidima.
Bor je „prilično inertan“, što znači da ne reaguje burno sa drugim elementima, kaže profesor Dušan Veljković.
Ali, jedinjenja koja gradi i u čijem sastavu se najčešće nalazi u prirodi, daleko su reaktivnija, dodaje.
„Ta jedinjenja se dobro rastvaraju u vodi i lokalno mogu da se nagomilaju i eksploatišu, što je slučaj i u Srbiji, pre svega u vidu ruda sa silicijumom, litijumom ili natrijumom“, dodaje ovaj stručnjak.
U retkim slučajevima naučnici izoluju čist bor.
„Teško se dobija rudarenjem i to je moguće vrlo složenim hemijskim postupcima, gde se radi sa oksidima bora na vrlo visokoj temperaturi u kontaktu sa magnezijumom“, kaže Veljković.
Dok proizvodnja goriva od bora dosad nije zaživela, masovno se koristi u industriji stakla, hemije za domaćinstvo i poljoprivredi.
„Najveći deo bornih jedinjenja koristi se za proizvodnju posebnih vrsta stakla i keramike, koje su jako otporne na visoke temperature i mehaničke udare, kao i deterdženata i praškova i insekticida, jer ta jedinjenja veoma toksična za insekte, a nisu toliko toksična za ljude“, kaže Veljković.
Neka jedinjenja bora, poput bor-karbida (B4C), imaju upotrebu i u nuklearnim istraživanjima.
„Mogu da apsorbuju neutrone, što je jako zgodno za kontrolu, odnosno usporavanje nuklearnih reakcija u reaktorima“, objašnjava Veljković.
U ograničenim količinama, bor se koristi i u metaloprerađivačkoj industriji za povećanje čvrstoće metala, kao i u proizvodnji mikročipova i magneta, navodi se u enciklopediji Britanika .
Usled koncentracije u zemljištu i vodi, preko biljaka i životinja, određene količine bora svakodnevno završavaju u ljudskom organizmu.
„Optimalno je da u kilogramu zemljišta imamo 1,5 do dva miligrama bora i, ako se pređu te granice, može da dođe do velikih problema, pre svega do sušenja biljaka“, kaže Veljković.
Takav slučaj zabeležen je u okolini Loznice, gde je usled istražnih radova kompanije Rio Tinto u okviru projekta „Jadar“ došlo do izlivanja podzemnih voda sa prekomernom koncentracijom bora na useve, o čemu je 2021. godine izveštavala Balkanska istraživačka mreža Srbije (BIRN).
Ali, bor u malim količinama može da ima pozitivan uticaj na ljude, a lekovi i dodaci ishrani sa jedinjenjima bora mogu se kupiti u apotekama i prodavnicama sportskih suplemenata u Srbiji.
Suplementi se često koriste za sprečavanje razvoja osteoporoze, bolesti gubitka koštane mase, kaže Dušan Veljković.
„Neophodan“ je ljudima, a „sve više dokaza“ ukazuje da je potreban i životinjama i nekim biljkama, dodaje Majkl Ingleson.
Taniborbaktam , inovativni lek u kojem ima bora, „trenutno je najveća nada naučnika u borbi protiv rezistencije na antibiotike“, navodi primer Ingleson.
Ali, „teško je dati potpun odgovor“ o tome da li izloženost boru ima negativne strane po ljudski organizam.
Borna kiselina (H3BO3), jedna od najčešćih jedinjenja ovog metaloida, pravi je primer za to, jer je po čoveka jednako štetna kao i kuhinjska so, odnosno natrijum-hlorid, kaže britanski naučnik.
„Od bora, kao i od soli, možemo ozbiljno da se razbolimo, ukoliko unesemo ogromne količine u organizam.
„Postoje i druga ezoterična jedinjenja bora koja su toksičnija, ali ona se dobijaju obradom u laboratorijima i nisu slična mineralima iz Zemljine kore, iz kojih se najčešće dobija bor“, kaže stručnjak za neorgansku hemiju.
Naučna istraživanja pokazala su i da prekomeran unos bora može da dovede do poremećaja endokrinog sistema i negativnog uticaja na plodnost kod glodara i pasa.
„To nije dokazano na ljudima, ali jeste na toplokrvnim životinjama, što je prilično dobar indikator da bi se verovatno isto desilo i kod ljudi“, kaže Veljković.
Najveća dozvoljena koncentracija bora nije definisana Uredbom o graničnim vrednostima zagađujućih, štetnih i opasnih materija u zemljištu iz 2018. godine, odnosno izmenama ovog dokumenta iz 2019. godine.
Na to je ukazala i grupa srpskih naučnika u radu „Uticaj eksploatacionih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu Zapadne Srbije“, objavljen u Sajentifik riportsu, listu pod okriljem magazina Nejčr .
Od 2019. godine, kada je izmenjen Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće, maksimalna koncentracija bora u pijaćoj vodi je jedan miligram po litru.
Pre izmene, u pravilniku iz 1999. godine, bio je trostruko manji – 0,3 miligrama po litru.
Podizanjem maksimalne dozvoljene granice ovaj akt je „usklađen sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, koje su uvedene i u direktive Evropske unije“, kaže Veljković.
„Sasvim je sigurno da količina od jednog miligrama po litru, koja je maksimalna dozvoljena i neće biti prisutna u svim izvorima pijaće vode, ne može da napravi bilo kakve ozbiljne zdravstvene probleme u organizmu čoveka.
„Pretpostavljam da je osnovni razlog za izmenu direktiva SZO i EU povećanje dostupnosti vode za piće što većem broju ljudi, jer previše restriktivnim pravilima ne biste mogli da ispunite uslove za to“, dodaje profesor Hemijskog fakulteta.
