Čak i pre nego što su talibani zabranili Avganistanskim ženama da rade u nevladinim grupama, njihove snage su nekoliko puta posetile kancelariju jedne lokalne organizacije u glavnom gradu Kabulu kako bi proverile da li se žensko osoblje pridržava pravila o oblačenju i rodnoj segregaciji .
Žene u kancelariji su već bile izuzetno oprezne, nadajući se da će izbeći probleme sa talibanima. Nosile su dužu odeću i maske zajedno sa islamskom maramom i ostale su odvojene od muških kolega u radnom prostoru i za vreme obroka, rekla je za Asošijeted pres jedna zaposlena u nevladinoj organizaciji.
„Čak smo promenili vreme dolaska i odlaska u kancelariju jer nismo želeli da nas prate“ talibani, rekla je ona, govoreći pod uslovom da se njeno ime, naziv radnog mesta i naziv njene organizacije ne koriste iz straha od odmazde.
To nije bilo dovoljno. U subotu su talibanske vlasti najavile isključenje žena iz nevladinih organizacija, navodno zato što nisu pravilno nosile maramu ili hidžab.
Taj potez je podstakao međunarodne humanitarne agencije da zaustave operacije u Avganistanu, što je povećalo mogućnost da će milioni ljudi ostati bez hrane, obrazovanja, zdravstvene zaštite i drugih ključnih usluga tokom surovih zimskih meseci.
Agencija koja koordinira rad na razvoju i pomoći u Avganistanu, ACBAR, procenjuje da su mnogi od njenih 183 nacionalna i međunarodna člana suspendovali, zaustavili ili smanjili svoje humanitarne aktivnosti i usluge otkako je naredba stupila na snagu.
Ovi članovi zapošljavaju više od 55.000 avganistanskih državljana između njih, od kojih su oko trećine žene. Agencija kaže da žensko osoblje igra ključnu ulogu u aktivnostima nevladinih organizacija, pružajući humanitarne usluge uz poštovanje tradicionalnih i verskih običaja.
Ipak, žene u nekim lokalnim organizacijama pokušavaju da nastave da pružaju usluge koliko god mogu ispod radara i plaćaju svoje osoblje sve dok traju donatorska sredstva.
Radnica nevladine organizacije, koja ima dve magistarske diplome i tri decenije profesionalnog iskustva u sektoru obrazovanja u Avganistanu, htela je poslednji put da ode u kancelariju da uzme svoj laptop, ali ju je njen direktor upozorio da to ne čini jer su ispred zgrade bili naoružani talibani. .
Odlučna je da nastavi da pomaže drugima, iako sada radi od kuće.
„Moja je odgovornost da uzmem za ruku žene i devojke i pružim im usluge“, rekla je ona. „Radiću do kraja života. Zbog toga ne napuštam Avganistan. Mogao sam da odem, ali druge žene traže pomoć od mene. Ako mi ne uspemo, sve žene propadaju.”
Njena NVO savetuje žene o preduzetništvu, zdravstvenoj zaštiti, socijalnim savetima i obrazovanju. Njegove aktivnosti se obavljaju lično u glavnom gradu Kabulu i drugoj provinciji. Pomogla je 25.000 žena u proteklih šest meseci i nada se da će pomoći još 50.000 u narednim mesecima, mada je nejasno kako će to učiniti, s obzirom da većinu stalnog i privremenog osoblja čine žene.
Uprkos tome što su u početku obećavali umereniju vladavinu, talibani sprovode svoje tumačenje islamskog zakona ili šerijata.
Zabranili su devojčicama da pohađaju srednju školu, srednju školu i fakultet, ograničili ženama većinu zapošljavanja i naredili im da nose odeću od glave do pete u javnosti. Ženama je takođe zabranjeno da uđu u parkove, teretane i druge javne prostore.
Radnica nevladine organizacije rekla je da su mnoge obrazovane žene otišle nakon talibanskog preuzimanja vlasti u avgustu 2021., što je avganistansko civilno društvo koštalo mnogo njegovih kapaciteta i stručnosti.
„Oni su ciljali na žene od početka. Zašto prave neprijatelje od žena? Zar nemaju žene, sestre i majke?“ Ona je rekla. „Žene kojima pomažemo nemaju kompjutere, nemaju Zoom. Teško je raditi ovaj posao a da ne budete licem u lice. Ali nadam se da ćemo moći ponovo da počnemo sa radom u narednim nedeljama.”
Još jedan radnik avganistanske nevladine organizacije predviđa da će donatorsko finansiranje prestati zbog pada učešća žena. Ona je takođe govorila pod uslovom da ne bude identifikovana kako bi zaštitila sebe, svoje kolege i partnerske organizacije.
Ona je frustrirana, ali nije šokirana najnovijim naređenjem Talibana. Njen pragmatizam navodi je da veruje u važnost angažovanja sa talibanima kao de fakto vladarima zemlje. „Talibanima plaćamo račune za struju, od njih dobijamo lične karte. Više Avganistanaca mora da pronađe načine da sedne sa njima. Moramo im reći da ova pitanja nisu vođena stranom.”
Ali drugi znaju da postoje granice za dijalog sa bivšim pobunjenicima.
„Njih nije briga za prava koja islam daje ženama, to ne radi na njima“, rekla je žena iz Kabula koja vodi nacionalnu nevladinu organizaciju. „Znam važnost ženskog rada i njegov uticaj na naše korisnice.
Nije htela da da svoje lične podatke iz straha da ne bude identifikovana, a njen otac je postao zaštitnički nastrojen prema njoj nakon talibanskih ograničenja.
Ona je na čelu organizacije koja decenijama radi u Avganistanu. Zapošljava 242 radnika, od kojih su 119 žene.
Njeni neposredni izazovi su prozaični, sa samo nekoliko sati struje dnevno teško je raditi od kuće. Ona ima tu sreću da živi blizu kancelarije i može brzo i diskretno da stigne tamo ako je potrebno, iako njene zaposlene koje su dalje ne mogu. Nedostaje joj udobnost rada u kancelariji i kolegijalnost koja dolazi sa tim.
Sprovođenje zabrane za sada nije univerzalno, rekla je ona i drugi. Najstroži je prema ženama u kancelarijama u gradovima, ali neke žene u ruralnim oblastima, posebno one na terenu koje pružaju zdravstvenu zaštitu i kritičnu humanitarnu pomoć, mogle su da rade. Ona je rekla da su pokrajine izvan Kabula i Kandahar, duhovno mjesto rođenja talibana, pozitivnije po pitanju rada nevladinih organizacija i da joj to daje nadu.
Njeni donatori imaju razumevanje, održavaju plate i troškove rada NVO. Sada je igra čekanja, rekla je ona, da se vidi kako će Ujedinjene nacije i ostatak međunarodne zajednice odgovoriti na najnoviju naredbu talibana.
„Samo moram da preživim u ovoj trenutnoj situaciji“, uzdiše ona.
