„Izborni rezultati mogu pocijepati Evropu…paraliza stiže Evropu“, ocjenjuje Evropski savjet za međunarodnu politiku (ECFR), dok profesor na Univerzitetu u Oksfordu, Timoti Garton Eš, smatra da je, uz uspon tvrde desnice i izbore, „a takođe ako (Donald Tramp) pobijedi na predsjedničkim izborima u SAD, Evropska unija u velikoj opasnosti da se podijeli umjesto da se ujedinjuje“.
Na to upozoravaju i drugi analitičari i mediji u EU, ali vidljivu zabrinutost iskazuju i vodeći američki spoljnopolitički stručnjaci poput profesora na Džon Hopkins univerzitetu Hal Brandsa koji je mišljenja da bi povratak Trampa na vlast „Evropu bez američke podrške vratio unazad u anarhičnu i neliberalnu prošlost“.
Evropom u krizi se bave i drugi američki instituti i mediji, pa američkom Stejt departmentu bliski časopis „Forin polisi“ tako smatra da je „istorija ponovo zgrabila Evropu…dugo razdoblje relativnog mira od 1945. do 2022. je bilo izuzetak“.
Glavni urednik tog časopisa, Ravi Agraval, piše da su poslije ruske invazije Ukrajine „evropske prestonice krenule da, pošto više nema jemstva da će ih štititi američko oružje, obnavljaju sopstvenu odbranu“.
„Uprkos težini trenutka“, dodaje urednik američkog časopisa, „pokušaj Evrope da stvori ujedinjeni front izgleda kao bure s puno rupa: U Beogradu, Bratislavi i Budimpešti lideri prijateljski prema Kremlju su pokrenuli talas dezinformacija i zastrašivanja da bi ostali na vlasti“.
Agraval ukazuje takođe na to da je „uspjeh krajnje desničarskih stranaka na izborima za Evropski parlament pojačao strahovanja za evropsku stabilnost“.
„S evropskog stanovišta svet izgleda preteći“, dodaje urednik „Forin polisija“ i napominje da Tramp kaže da će povući SAD iz NATO, „ali i ako to ne učini, Vašington izgleda da će se usredsrediti mnogo više na Peking, nego na Brisel“.
I, kako to podvlači, „druge zemlje su uvidjele da se habaju stare veze Evrope i nastoje da iz toga izvuku korist, pa je otud kineski predsjednik, Si Đinping, kad je došao na turneju u Evropu, posjetio Francusku, Mađarsku i Srbiju – zemlje koje se drže svoje strategijske autonomije ili žele da podriju primat Evropske unije i NATO“.
„Forin polisi“ zaključuje da „što ruka Evrope bude slabija, to će ostatak svijeta nastojati da podijeli i osvoji taj kontinent“.
Profesor Brands je još veći pesimista i kaže da „ako postoji pouka iz prošlosti Evrope, to je da urušavanje i pad mogu stići brže i dublje nego što se može zamisliti“.
On tu posebno ima na umu mogućnost da Tramp uđe u „Bijelu kuću i prepusti Evropu sopstvenoj sudbini, pa otud misli i da bi Evropa mogla biti „razbijena na djelove, uvučena u međusobne sukobe kakvi su vjekovima ranije postojali“.
Ugledni nemački sajt „Eurointelidžens“ takođe upozorava da, „poput (francuskog predsjednika, Emanuela) Makrona, koji je sazivajući izbore bacio sav ulog – va banque – na kockarski sto, Zapad, Evropa su preuzeli sličan neproračunat rizik svojim geopolitičkim odlukama“.
„A to je“, predočava „Eurointelidžens“, „obećanje za neograničenu podršku Ukrajini u traganju za sasvim maglovitim ratnim ciljevima“.
„To su i“, kako dodaje autor analize Volfgang Munšau, „nametanje sankcija bez razumijevanja kako se iz njih može iskobeljati, bezuslovna podrška Izraelu, kao i implicitna pretnja da krene u rat s Kinom zbog Tajvana“.
I, kako predočava, „ambiciozni geostrategijski ciljevi Zapada su u oštroj suprotnosti s time da mi kolektivno ne želimo da podnesemo za to nužne žrtve“.
„Naš sistem blagostanja je ne samo ekonomski neodrživ, već i politički…a to je geopolitički rizik, jer naša društva su mnogo ranjivija, krhkija nego ona u Kini i Rusiji“, zaključuje „Eurointelidžens“.
